Da li državi dugujemo stanje zahvalnosti?

Država je institucija sa kojom svi mi,kroz udruživanje naših resursa,pomažemo i sebe i svoje sugrađane.Država nas drži bezbednima,pruža nam puteve i škole,proverava ispravnost naše hrane,i tako dalje.Razumljivo je,onda,da primivši toliko,svi treba da duguju osećanje zahvalnosti prema državi.Dug moramo otplatiti kroz poslušnost.   Barem su to argumenti iz zahvalnosti koji nas teraju da poverujemo.Ova teorija se razlikuje od-kao i što mnogi vide kao privlačnu alternativu-saglasnost da to ne zavisi o percepciji ili u nameri građana da pretpostavljaju tu obavezu zahvalnosti.Uz saglasnu teoriju,moram na neki način (eksplicitno ili implicitno) da ukažem na to da sam ja izabrao da postanem obavezan i moram da budem svestan da sam sam napravio ovaj izbor.Ali zahvalnost su neke okolnosti za koje ljudi smatraju da moraju da se osećaju bez obzira na to da li mi zapravo osećamo.Roditelji bi da njihova deca pišu čestitke za rođendanske poklone bez obzira na to da li to dete shvata šta mu je njegova baka dala.  Teorija o zahvalnosti uzima ovu ideju-oni koji su nam dali nešto,koji su se žrtvovali za nas,dugujemo im nešto zauzvrat-a koristi se da se opravda politička obaveza.To daje teoriji zahvalnosti barem jednu veliku prednost nad teorijama poput poštenja.Pravičnost,da bi funkcionisalo,zavisi od “našeg prihvatanja“ koristi koje dobijamo,umesto samo njihovog „primanja” .Zahvalnost ne zavisi,sa druge strane.Bez obzira koliku smo dobili koristi od države-i zapravo,bez obzira na to da li smo čak želeli da imamo koristi -primenjuje se teorija zahvalnosti. Surovi oblik argumenta iz zahvalnosti što sam gore skicirao ne drže se prolaska provere.Najočigledniji problem je sa oblikom otplate.Pod pretpostavkom da dugujem zahvalnost državi,zašto moram da joj vratim sa mojom poslušnošću?Zašto ne gotovina ili jedan dan rada kroz čišćenje komšiluka?Ako se desi da me povučete na trotoar zato što sam nesvesno hodao ispred autobusa,ja bi trebao,iz osećaja zahvalnosti,da osećam da vam nešto dugujem.Ipak,ako ste mi odgovorili sa: „U redu,da bi ste ispunili taj dug,ja zahtevam da me poslušate“,ja bih se s pravom rugao.Tako ne treba da funkcionišu dugovi zahvalnosti. Sofisticiranija verzija,od A.M Walker-a pokušava da prođe oko potencijalnih prigovora oko „otplate sa poslušnošću“ ,tvrdeći da se zahvalnost,kao obaveza,ne dobija na putu države.Walker sumira svoj stav ovako:   Osoba koja ima koristi od X osobe ima obavezu zahvalnosti da ne deluje protivno interesima X osobe. Svaki građanin je dobio beneficije od države. Svaki građanin ima obavezu zahvalnosti da ne deluje na načine koji su u suprotnosti sa interesima države. Nesaglasnost sa zakonom je u suprotnosti sa interesima države. Svaki građanin ima obavezu prema zahvalnosti u skladu sa zakonom.   Ograničeno na zahvalnost između pojedinaca,ovo čini određeni intuitivni osećaj.Ako ste uradili nešto stvarno veliko za mene,posebno ako dosta da toga žrtvovali zbog toga-onda,pored toga što sam u dugu zahvalanosti,ja verovatno ne bi trebao da preduzimam mere da vam naudim.Raditi suprotno će se pokazati kao nezahvalnost.   Walker samo proširuje ovo rekavši da država jedino zaista funkcioniše ako je slušaju.Ako ne,onda ona ne može ništa da završi i da će uskoro prestati da postoji.Tako svaki čin nepoštovanja želja,država krši naše moralne obaveze.   Ova formulacija prolazi oko probleme čudne poslušnosti kao oblika otplate.Ali to ostavlja zahvalnost kao užasno slabo opravdanje za političke obaveze;Voker s pravom priznaje da dugovi zahvalnosti nisu aduti.Ako ti dugujem,principi pravde ili moralnosti od većeg ukazuju da delujem suprotno svojim interesima-je više prava stvar (vaši interesi uključuju produžavanje nepravde,na primer),onda moram da idem protiv vaših želja – mada možda dok se osećam malo loše zbog toga.   To znači da najbolji argument iz zahvalnosti dobija opšti osećaj da treba uzeti u obzir interese države kada deluje.Ako možemo da delujemo na načine koji su pravni i ispravni,a da ne „škodimo“ državi,mi treba da ih uradimo.Ali,to je prilično daleko od trajne poslušnosti.Države očekuju mnogo više.   Dalje,zašto treba da  osećamo samo zahvalnost prema nekome ko je u stvari na nama profitirao,argument iz zahvalnosti kolapsira u jednostavni konzekvencijalizam.Walker piše:   “Činjenica je da ako građani dobijaju značajne koristi od države,ne znači da oni ne mogu da trpe štetu ili nepravdu na svojim rukama,ili da,sve u svemu,oni možda ne prolaze bolje kao građani druge države ili van jurisdikcije bilo koje države..Ovim problemima se najbolje pristupa kao mogućim osnovama za različite linije argumenta čije zaključke moramo da donosimo na osnovu argumenta iz zahvalnosti u cilju rešavanja da li,i po svemu sudeći konkretnih slučaja građanina gde treba da su u skladu sa zakonom.”   Ako je slučaj da država ne donosi korist za vas onda se zahvalnost neće primenjivati i vi nećete imati obavezu da poštujete zakon.Po mnogim libertarijancima mi bismo svi bili bolji ljudi bez vlade ili sa minimalnom vladom..Ako su u pravu da nam postojanje države šteti više nego što nam pomaže – posledice postojanja države su gubitak za nas – onda ne dugujemo nikakav dug zahvalnosti i na taj način nema poslušnosti.   Što znači,pojednostavljujući,argument iz zahvalnosti se smanjuje do:“Ako je vlada dobra za mene,ja ću je podržati.Ako nije,ja neću.“   To neće prihvatiti pristalice jakih političkih obaveza. Aaron Ross Powell

Advertisements