Libertarijanizam za one koji ga ne shvataju

Nema poricanja.Libertarijanizam će biti popularan.Postoji mnogo ljudi koji su skeptični.Ali libertarijanizam ima svoju elegentnu simetriju,kao što ćemo videti u nastavku.

Ovaj članak je namenjen kao opšti protivotrov kritika.Ali i je više od toga.On je i poziv.Dakle slobodno ga sačuvajte.Ako možda favorizujete libertarijanizam i neko od vaših prijatelja je skeptičan,uputite ga ovde da pročita,kako bi ste uštedeli vreme.

Mit broj 1:Libertarijanizam ima slepu veru u tržišne procese.

Libertarijanizam počinje sa skepticizmom u državne vlasti a ne u veru sa tržištima,jer tržišta su samo apstrakcija,ono o čemu mi zaista govorimo je decentralizovana ljudska moć.Mi imamo veru u ljude jer ljudi mogu više,ljudi mogu da rešavaju probleme.U vladi su ljudi,takođe.Dakle najosnovnije pitanje je:Koji oblik organizacije obavlja posao bolje,od rešavanja problema do pravljenja države boljim mestom za život,centralizovana ili decentralizovana organizacija?Libertarijanci su skeptični vladine snage ne samo zbog opomene Lord Acton-a o apsolutnoj moći.Mi takođe smatramo da udruženje bilo koje vrste je pro-socijalno.

Kada ljudi rade zajedno i dobrovoljno,oni:

1) Imaju bolje podsticaje za postizanje svojih ciljeva,kako privatnih,tako i zajedničkih.
2) Oni ne prisiljavaju jedni druge,oni ubeđuju jedni druge(i ubeđivanje je bolje nego prisiljavanje)
3) Oni su korisnici prave ekonomije i realnih zajednica,a ne nekog političkog „izuma“.
4) Mogu lakše da napuste grupu ili skup pravila u nameri da pokušaju nešto novo.
5) Imaju tendenciju da više pažnje posvete ljudima oko sebe kao porodici,komšijima,prijateljima.

Mit broj 2: Libertarijanci misle da ne bi trebalo da postoji vlada

1) Neki libertarijanci se uključuju u rasprave o mogućnostima ne postojanja vlade.Ali većina libertarijanaca veruje da vlada treba da postoji ali da bude ograničena na određene osnovne stvari-prvo one stvari koje štite vaš i komšijin život,slobodu i svojinu.Dakle šta su te stvari?Sudovi koji će da vode sporove,sprovoditi ugovore i pravdu.Čvrsta nacionalna odbrana koja treba da se odupre avanturama.Policija treba da nas zažtiti ali sa ograničenim ovlašćenima i odgovornostima.Bilo koje druge navodne odgovornosti vlasti,poput izgradnje puteva i mostova bi trebali da budu „gurani“ do što je lokalnijeg nivoa moguće.Veliki planovi često veliko propadnu.Mali eksperimenti propadnu retko.Uspešni mali eksperimenti mogu mogu biti replicirani nakon procesa suđenja i greške.

Mit broj 3:Libertarijanci su sebični

Neki libertarijanci su možda sebični,ali nisu više sebični od „ne-libertarijanaca“.Vidite,libertarijanci ne misle da je saosećanje nešto što ostavite u glasačkoj kutiji,a ako je obavezno,onda to nije pravo saosećanje,zar ne?Lični interes je zasigurno jedan mali deo našeg pogleda na svet.Da neko negira prirodne naklonosti ka ostvarivanju lične sreće je samo asketizam(naravno,osim ako vas asketizam usrećuje).Mi takođe znamo da je lični prosperitet rezultat „sebičnih“ ljudi koji idu pošteno svojim poslom-transport,trampe i trgovine.
Ali ljudi takođe,imaju i nesebične instikte.Dakle kako bi ljudi manifestovali te instikte,kako aktivno gledaju u tuđe dvorište ili da možda kukaju zato što su bogati..?Libertarijanci su dobrotvorni u toj meri u kome su ljudska bića dobrotvorna.Mi mislimo da su pojedinci bolji u donošenju odluka o humanitarnim akcijama,nego centralne vlasti.Zapravo,mi smatramo je moralno lenjo da se spajaju viši porezi i prinudna preraspodela sa osećanjima.I mi smatramo da je čudno pravdanje prinudu tako što se žali na nečije saosećanje.Razmislite o tome:Da li bi bilo moralno opravdano,da ja odem do čoveka na ulici i da ga držim na nišanu mog pištolja ako sam planirao da dam novac u humanitarne svrhe?Ako nije,šta mafija birača i trulo zakondavstvo imaju da dodaju na ovu priču?

Mit broj 4:Libertarijanci ne mare da li su ljudi siromašni(pogotovo deca),da li gladuju ili bolesni ljudi umiru.

U interesu velikog kompromisa,većina libertarijanaca bi tolerisali neku vrstu minimalnog dohotka ili sigurnose mreže,ali ne bi izgledao ni blizu kao monstruozni sistem koji imamo danas.Ja ne želim da budem neozbiljan,ali današnje stanje je stvarno monstruozno.Današnji sistem koji vlada skoro svuda u svetu,stvara zavisne niže klase – odnosno,ljudi su u suštini plaćeni da budu siromašni.Zbog korumpiranih filantropista,danas je pomaganje siromašnih kroz akcije vlade sa dobrobitima,stavljanje ulje na vatru.

Mit broj 5.Libertarijanci misle da bi ljudi trebali da budu u stanju da rade šta hoće

Ne.Libertarijanci misle da bi ljudi trebali da rade šta god žele dok:ne naude drugima ili njihovoj imovini,dakle oni su „vezani ugovorom“ odricanja svojih aktivnosti i oni slobodno odlučuju o njihovom moralnom sistemu.
Na primer,znam puno ljudi koji ne žele da piju alkohol,kafu i da puše cigare.(Jedni od mojih omiljenih poroka).I većina tih ljudi ne vidi vladu kao odgovornost države da se brine o mom telu i mom duhu.To je moja stvar.Moralno praksa je i privatna i društvena,da budemo sigurni.Ali društvena se ne odnosi na državnu vlast.Radi se o slobodnom formiranju moralnih zajednica kojima pojedinac istinski dobrovoljno želi da pristupi.
Država prisilno sprovodi „dobro“ koje je više puta završavalo na pogrešnoj strani istorije-od inkvizacije do Velikog Skoka Napred.Zboga toga,libertarijancima je tolerancija primarna vrlina.
Mit broj 6. Libertarijanci imaju „ne gazi po meni“ etos.

Dobro ovo nije kompletan mit.Recimo da je to mit samo o propustu i to je samo deo priče.Istina je da zapravo ne želimo niko da nam kaže šta da radimo.Ne mislim da iko treba da odlučuje šta možemo ostaviti u našim telima,kako da trošimo novac ili kako da živimo naše živote.

Ako pogledam celokupan libertarijanski etos,možemo videti da proističe sa motoa Gadsden zastave:“Ne gazi po drugima“.Drugim rečima,starac rabin Hillel je imao pravo pre više od 2000 godina:“Što je tebi mrsko ne čini to drugome“.Na drugoj strani sveta(verovatno u isto vreme) Lao-Tzu je upozorio:“Što je više veštačkih tabua i ograničenja u svetu,više ljudi će biti osiromašeno.Što se više bude zakonima i regulacijama davao značaj,više će biti razbojnika i lopova.“
Nije teško razumeti zašto.Ako bi se više ljudi pridržavalo „ne gazi“ principa,kao pitanja etike i politike,bilo bi manje gaženja po svetu.Daleko od toga da su libertarijanski slogani slogani i principi stoverni u nekom fensi prosvetiteljstvu,libertarijanizam je ukorenjen u drevne istine o tome kako ljudi mogu da ostvare socijalnu harmoniju i prosperitet.
Mit broj 7. Libertarijanci brane korporacije

Da citiramo Bugs Bunny-a:“Eh,on me ne zna dobro,zar ne?!

Libertarijanci i klasični liberali od Adam Smith-a do Milton Friedman-a,James Madison-a do James Buchanan-a,i Frederic Bastiat-a do Friedrich Hayek-a su nas upozoravali o korporacijama od kada postoje korporacije.Međutim ne zbog toga što su korporacije zle.Kompanije su samo ljudi koji sarađuju za zajedničke ciljeve.Loše stvari se dešavaju kada korporacije u dosluhu sa državom protiv naroda.Kada čujete reč „kroni kapitalizam“,postoji 95% šansi da to dolazi iz usta libertarijanca.To je zbog toga što,(neo)liberali i konzervativci ne mogu baš lako da se distanciraju od toga.Jer oba „plemena“ imaju svoje bankstere.Verujemo da će kronizam uništiti državu kao što je uništio i Rim.

Mit broj 8: Libertarijanci se slažu po svemu

Evo mini top deset liste stvari oko kojih su libertarijanci prilično podeljeni:

1)Imigracija
2)Austrijska ili Čikaška ekonomija
3)Abortus
4)Poreko prava
5)Status dece i tinejdžera
6)Rat i pacifizam
7)Strategija reforme
8)Taktika reforme
9)Da praviti kompromise
10)Prava intelektualne svojine
Mit broj 9.Libertarijanizam je neisproban i nikada neće funkcionisati

Ima dva odgovora na ovaj mit:Znači li to da vi mislite da ovo funkcioniše?Drugi je:Istorija je pokazala da,po stepenima,slobodniji ljudi su više srećniji i prosperitetni.Ja mogu da kažem sve to sa sigurnošću jer postoji velika korelacija između slobode i prosperiteta.
Sada ako smo mislili da nešto ne bi radilo zato što nije isprobano,ne bi smo imali većinu dobrih stvari koje imamo danas.Pokušajte reći Tim Berners-u oko 1988,da internet nikada neće raditi:Potpuno decentralizovana informaciona mreža koju koriste milijarde slobodnih ljudi širom sveta,bez centralne kontrole?Bože,to je neisprobano!

Mit broj 10.Libertarijanizam je „materijalistički“ pogled na svet.

Sačuvao sam ovaj mit za kraj.
Dok kapitalizam odlučno ne poboljša materijalni životni standard,svi veliki pobornici ekonomske slobode(tzv. kapitalisti) konačno opravdaju sistem,jer samo ono pruža istinski dostojanstvo pojedincima – dostojanstvo koje je odbijeno od strane intervencionističkih sistema koji proizvoljno smanjaju slobodu ljudi da biraju.Prilično je drsko optužiti,u jedno dahu,zagovornike kapitalizma da su neopravdano fokusirani na materijalna dobra,i u sledećem dahu da se insistira da je glavni problem kapitalizma što neki ljudi imaju manje materijalnih dobara od drugih ljudi.
Profesor Boudreaux „zakiva“:Šta radimo sa onim što je ostalo od naše slobode,može biti materijalističko,može biti intelektualno,može biti duhovno.Ali nije materijalizam baza našeg pogleda na svet.To je više moćna i oplemenjujuća ideja,da su ljudi kreativna bića koja bi trebala da imaju maksimalnu moguću širinu,da jure različite koncepcije sreće i dobrog.

Ali,ali…

Mogu da čujem sve „ali“.Ljudi bi trebali da postave sebi,tri fundamentalna pitanja,pre nego što pokrenu kritiku prema libertarijanizmu:

1)U svom srcu da li više volite ubeđivanje i saradnju od sile i prinude?Ako ne,onda nemojte čitati dalje.Ako da…
2)U formiranju mišljenja o ulozi svoje vlade-šta god da su-da li ste iscrpljeni svakim drugim sredstvom postizanja dobrog pre nego što vas država navede na prinudu?Ako ne,onda pokušajte biti više kreativniji i preduzimljivi pre nego što brzopleto krenete ka moći.Ako da…
3)Da li ste barem malo bliži razumevanju libertarijanskog pogleda na svet,pre nego što ste bili pre čitanja ovog teksta?

Advertisements