Austrijska ekonomija vs Kejnsova ekonomija

Austrijska ekonomija je najstarija ekonomska škola. Ona je nastala 1870 godine. Austrijska ekonomija je najstarija, najmanja i zahvaljujući ekonomskoj krizi poslednjih godina, najbrže rastuća ekonomska misao.
Ekonomisti austrijske škole imaju veoma jednostavan pristup ekonomiji, koristeći logiku i razum, kako bi razumeli ljudsko ekonomsko delovanje i različite ekonomske procese.To nije lako, i moralo je proći stotina godina kako bi se shvatilo ljudsko ponašanje u ekonomiji.
Austrijska ekonomija smatra da istinski slobodno tržište vodi ka uspehu. Lako je shvatiti zašto je tako. Amerika je izgrađena iz ničega, zahvaljujući austrijskoj ekonomskoj misli. Mnoge ostale zemlje, kao Hong Kong, Singapur su takođe dokaz njenog uspeha. Na drugoj strani Kina i Indija koje su u skorije vreme počele da praktikuju austrijsku ekonomsku misao, dolaze do neverovatnog ekonomskog razvoja.
Za austrijsku ekonomiju, privatna svojina je jako važna.Privatna svojina znači da pojedinac jedini ima ekskluzivno maksimizirana prava na svoja dobra i usluge koje pruža. Niko ne sme da mu se meša u njegovu svojinu, pa čak ni država. Austrijska ekonomija ohrabruje štednju sa kojom se kasnije proizvodi nešto novo ili održava započeta proizvodnja.

Kejnsova mainstream ekonomija(današnja popularna ekonomija) je totalno drugačija od austrijske ekonomije. Ona ohrabruje vladine regulacije i vladino mešanje u privatnu svojinu pojedinca. Po njima, regulacije su ključna stvar kako bi ekonomija napredovala. Oni istražuju tržišne neuspehe. Oni pružaju sigurnosnu socijalnu mrežu od novca poreskih obveznika. Mainstream ekonomija veruje da centralno bankarstvo treba da prati sav novac, da kontroliše snabdavanje novcem i ceo bankarski sistem. To je za mainstream ekonomiste ključ za ekonomski uspeh.Pitanje oko „predviđanja budućnosti“ je važno za mainstream ekonomiste.

Ekonomisti austrijske škole se ne slažu sa celokupnim navedenim pristupom.I ako bi bilo sjajno da možemo da vidimo u budućnost, austrijski ekonomisti smatraju da takvo predviđanje budućnosti vodi ka katastrofi.

Ono što je zanimljivo, veliki austrijski ekonomisti su uspešno predvideli sve velike ekonomske krize koje su se dogodile kroz prošli vek. Ludwig von Mises, uspešno je predvideo „Veliku Depresiju“.
Dok su tada mainstream ekonomisti ubeđeno verovali da će njihova ekonomija dovesti prosperitet. Naravno, pogrešili su.
Pogrešili su još bezbroj puta kroz istoriju i greše i danas. Svaki put za njihovo verovanje je bio izgovor „dolazi nova era tehnologije“.
Posle 2000-te godine, ekonomisti austrijske škole su znali da mainstream ekonomija ne funckioniše i upozorili da će doći do krize. Mainstream ekonomisti su opet upotrebili izgovor „dolazi nova era“.Govorili su kako cene nekretnina nikada ne idu dole.To je priča oko njihovog „predviđanja“.

Kada su se suočili sa krizom, mainstream ekonomisti su rekli da je uzrok krize što nema dovoljno regulacija i počeli da optužuju kupce kako su krivi za ekonomsku krizu, za koju se utvrdilo da je nastala zbog centralnog bankarstva .

Kako završiti krizu?

Ekonomisti austrijske škole veruju da lak kredit i niske kamatne stope vode ka prevelikom dugu, postavljajući domaćinstva i biznise u riskantan položaj.Lek za izlečenje ekonomske krize je manje duga i više uštede.

Mainstream ekonomisti smatraju kako bi se završila kriza, potrebno je uvesti više regulacija i da vlada(od novca poreskih obveznika) mora da daje stimulanse u formi većeg trošenja i većeg zaduživanja.
Dakle današnji popularni ekonomisti, smatraju da građani moraju još više da se zadužuju, dok ekonomisti austrijske škole smatraju da ljudi moraju da stanu sa zaduživanjem jer je ono ključ problema.
Stimulansi stvaraju veće poreze, veću inflaciju i ako je novac pozamljen, to znači da će budući porezi otići na gore.To za nikoga nije dobro, ni za ljude koji plaćaju veći porez ni za investitore koji gledaju ka budućnosti. To stvara goru perspektivu za preduzetnike.

Subvencije(novac od poreskih obveznika) su takođe nešto čemu se ekonomisti austrijske škole protive, posebno subvencije lošim kompanijama, za koje su kupci sami odredili da im ne odgovora i da ne žele da troše novac na proizvode takve kompanije.Šta će biti sa takvim kompanijama?Ništa.Zašto bi neko davao svoj novac(porezi) za stvaranje tuđeg profita?

Austrijska ekonomska misao smatra da kamatne stope trebaju biti određene tržištem, slobodnom razmenom pozajmljivača i onog ko prima novac.
Šta će država da uradi po tom pitanju?Ništa.Oni smatraju da država ne treba da se meša u tržišne procese, već samo da sačuva individualna prava.

Promene lokacija resursa donosi prilike za preduzetnike da ostvare profit tako što te resurse upotrebljavaju za nove lokacije i nove funkcije.

Mainstream ekonomisti smatraju da lokacije i svrhe resursa moraju biti regulisane i određene.Oni obeshrabruju štednju i obeshrabruju pravljenje profita.

Totalno drugačija vizija sveta.

Advertisements