Čovekove akcije u „proračunatom“ sistemu (Prvi deo)

Kada shvatimo da naše akcije ispunjavaju naša mišljenja,dolazimo do jedinstvenog rezultata.Taj rezultat je individualan i ne može biti u potpunosti merljiv sa “istim” rezultatima drugih ljudi.
Udružene akcije mogu biti jako korisne,ali bi sigurno imale više rezultata ako bi nemerljivu individualnost implicirali u udruženu akciju.Akciju gde bi svaki pojedinac trebao biti zadovoljan zbog toga što radi.Ako imamo zadovoljne ljude,stvorićemo mnogo,mnogo bolje.Prisiljavanje je užasno i nemoralno.
U realnom vremenu,svi promovišu izbor,ali se u suštini negira i zanemaruje.Imamo izbor da odlučimo šta ćemo da radimo.
Radi se generalno o ljudskim odlukama.
Postavljamo pitanje da li je možda rezultat svesnih ljudskih odluka neko drugi svesno planirao.
U zemljama gde vlada centralno planiranje, teško je pretpostaviti da li neko zaista u potpunosti slobodan da sam odredi šta je dobro za njega.
Fridrih Hajek kaže:

..Objekti ljudske aktivnosti tretiraju se pojmovima njihovih “realnih” atributa umesto onako kako izgledaju ljudima koji deluju,nastaje sklonost da se istraživač društva zamišlja kao da je obdaren nekom vrstom supermišljenja,apsolutnog znanja,što čini nužnim za njega da započne od onoga što znaju ljudi čije akcije istražuje.

Pojedinci moraju biti ti koji sami kreiraju lični poredak tj. da imaju u potpunosti slobodnu volju.
„Supermislioci”(vlada,udruženja ili slične organizacije) predstavljaju uvek usmerenje ka iracionalizmu..Kada “supermislioc” isrpreplete mrežu svojih zaključaka za grupu ljudi gde je svaki čovek posebna individua sa posebnim mislima i osećanjima itd. ; ti ljudi više nemaju sposobnost da sami u potpunosti odlučuju, jer se nalaze u njihovoj mreži.

Ako dozvoli njegovoj “supermisli” da se izlože argumenti,često ti protiv argumenti mu ništa ne znače,jer su ostali mislioci totalno u korenu različiti od njegove misli.
Vlada takve stvari negira i na sve načine navodi ostale mislioce da uđu u njihovu mrežu.Kada se uđe u mrežu, ljudi moraju da se ponašaju po “pravilima džungle”.Tada se razum sateruje u drugi plan i ljudi se previše oslanjaju na razmišljenja drugih ljudi iz svoje okoline.Kako vlada u nastavku oblikuje čitave živote,nastavljala se,da se grubo izrazim, progres ubijanja svake slobodne misle i totalno uništavanje individue.

Pre nego što vlada predividi buduće akcije ljudi,trebala bi prvo da ima sposobnost da predvidi ljudska mišljenja, što je naravno nemoguće.Vlada se bavi elementima kolektiva a ne elementima pojedinca,što je prosto duboko trulo iznutra.Ona zaista vidi sve iz ptičije perspektive.

Zamislite samo,ako vlada recimo kaže:”svako zaslužuje pristojno obrazovanje”,ne bi smela zapravo da misli “ljude treba da opljačkamo tako što ih praktično teramo da podržavaju i plaćaju očajne škole” – gde uče o jednoj struci,a zapošljavaju se,često bezvoljno,u totalno drugoj”.
Dakle, beskrajno se vlada i dalje obogaćuje, jer se nastavku, vrlo često stvara čopor takvih ljudi koji na osnovu predrasuda,negiraju i iskrivljuju svaku slobodnu misao,do te mere da se čak i taj preostali slobodni mislilac pridruži njima u njihovoj “mreži”.

Rešio sam da uđem dublje kako bi ste shvatili koliko je centralno planiranje nemoralno i da vam ostavimo pitanje o kome će da razmislite,uzmite ovako :
Zamislite da je taj “supermislilac”,vulkanizer,Pera,koji prati komšiju Jovana,kako bi mu probušio gumu na automobilu. Pera je vulkanizer koji jedini radi u nedelju u toj zoni gde se Jovan parkirao.Jovan je primoran da ode kod njega da popravi gumu,i da mu Pera to naplati, kako bi nastavio put.

Dakle,ako lice proračuna moguće buduće akcije ljudi i iskoristi razum pojedinca u svrhe prevare ili nekog drugog protivpravnog akta kako bi sebi doneo interes,a naudio pojedincu,zar nije to kršenje osnovnih čovekih prava?

Apsurdno je onda verovati “supermisliocu”,koji će da “najbolje misli za ljude”.

MARKO ISLAMOVIĆ

Advertisements