Ekonomska nepismenost

U kontinuiranom haosu ekonomske nepismenosti i konfuznim mešanjem korporativizma sa kapitalizmom, velika većina građana Srbije konstantno iracionalno donosi zaključke i olako prihvata takozvanu ekonomsku edukaciju od strane medija, političara i kvazi – kapitalističkih ekonomista.Baš kao što vlada stvara zakonske prestupe bez žrtvi kako bi stvorila novac, tako isto javnost dopušta sebi da se igra sa terminom “kapitalizam” i pravi žrtve od njega a pritom u društvu praktično ne postoji.

Da bi smo razumeli jedan deo ekonomije u Srbiji, moramo na vladu gledati kao na korporaciju.Ona to zapravo i jeste.

Vlada je poslovni partner kompanijama. U slučaju Srbije, kompanije isključivo stvaraju dogovor sa vladom kako bi dobile monopol na tržištu i pronašle jeftinu radnu snagu.Monopol se isključivo stvara zahvaljujući vladi i njenim regulacijama,subvencijama,nacionalizacijom,tarifama,intelektualnoj svojini.

Dakle stvara se prividno “slobodno tržište”  jer je do njega prosto nemoguće doći, jer vlada reguliše kompletnu ekonomiju postavljajući potencijalne nove preduzetnike u startni gubitnički položaj.Oni to ne rade jer imaju nešto protiv Srbije ili Srbina, oni to rade kako bi napravili lični profit.

Najgora forma saradnje vlade i korporacije je upravo ova u zemljama u razvoju, kao što je slučaj sa Srbijom.

Vlade svuda u svetu prihvataju novac od kompanija kako bi za uzvrat kompanije dobile monopol.

Ako su biznis i vlada dobro povezani, onda vlada ima mogućnost da održi malu grupu kompanija koje imaju apsolutni monopol na tržištu.Stvara se sistem u kome je cela ekonomija fiksirana tj. određena od strane vlade.Veoma je opasno dopuštati vladi da pravi biznis partnere.

Da li vlada zaista stvara poslove?

Jedna od najvećih zabluda je da ta imaginarna institucija stvara poslove.Zbog kontrolisanog tržišta i kreiranja pogodnog terana za svoje partnerske kompanije, ona stvara robove koji moraju da rade 8-10 sati dnevno da bi imali da se prehrane.Stvaraju se takozvani poslovi ali se ne stiče bogatstvo. Vlada stavlja ljude u svrhu, umesto da ima jedinu ulogu a to je zaštita individualnih prava tj. dopuštanje ljudima da spontano deluju u slobodi.Jednake prilike je nemoguće napraviti ali niko ne želi da nema priliku.To upravo vlada radi.

Vraćamo se na pojedinca i potcenjivanje njegovih individualnih prava.Pravo na život i potragu za srećom pre svih zakona.

Vladini projekti za stvaranje poslova takođe ne stvaraju poslove.Oni ako žele mogu da smanje nezaposlenost na 0% tako što će svaki nezaposleni počistiti svoju ulicu i dobiti praktično ništa za to.Sama zaposlenost nije indikator ekonomskog uspeha, generalno bogatstvo jeste.Čak i ako država stvori za  poslove za koje se dobija neki novac,ti poslovi ne doprinose generalnom prosperitetu društva i standardu života.

Da li vlada može da doprinese napretku ekonomije?

Odgovor je ne. Recimo da država troši 1 milijardu na putne projekte. Lako je videti da je za sve radnike i mehanizaciju potrebna 1 milijarda. Čini se da svi ti radnici i proizvodnja svih tih mehanizacija označava novi rast u privredi. Ali odakle dolazi ta 1 milijarda?

Ona je došla od poreskih obveznika. Kakva bi korist bila od te 1 milijarde da nije doneta od strane države, a potrošena na puteve?

Milijarda evra podeljenih prema stanovništvu države od 10 miliona ljudi je jednako 100 evra po stanovniku. Šta bi svi oni građani uradili sa ekstra 100 evra? Možda bi ga neki potrošili u bioskopu, neki u prodavnici, neki na hranu, neki na odeću, a neki možda sačuvali ili uložili novac. Ako svaki građanin ima taj novac da ga sačuva ili potroši, onda svaki bioskop , trgovac, piljar ili investicioni portfelj bi dobili više prihoda i proizveli više robe – i zaposlili više ljudi  da ih prodaju. Koliko još ? Još 1 milijarda.

Ali to nije sve. Kada se nalaze u rukama fizičkih lica, ta 1 milijarda podeljena na 10 miliona stanovnika će biti potrošena na stvari koje su najviši prioritet za te ljude. Ovo će poslati niz signala kroz tržište da proizvede više i u koje stvari da se investira više.. To će proizvesti žestoku konkurenciju među dobavljačima koji će takođe razne stvari da kupuju, gurajući ih da pronađu bolje i bolje načine za stvaranje bolje i bolje proizvode za manje novca. Ovako se stvara bogatstvo. Konkurencija podstiče inovacije, što povećava produktivnost.

Kada vlada troši novac, ona je jednostavno uzima taj novac od jednog mesta (poreskih obveznika) i pomera ga na drugo (parkovi, putevi, itd). Kada fizičko lica troši novac, taj novac uvek ima potencijal da stvori bogatstvo, jer će izabrati najbolju upotrebu između suprotstavljenih preduzeća ili banaka.

Bez obzira na vaš osećaj o potrebi za poboljšavanjem – recimo državnih puteva, ne dozvolite da mitovi o “otvaranju novih radnih mesta” i “podsticaja za privredu” budu obrazloženja.

Advertisements