Slučaj sa uređenom slobodom bez vlade

U ovom odlomku iz njegove debate,koja se održala 2010-te godine, Tom Palmer tvrdi da možete imati pravo, slobodu , i red bez države.

Hvala vam na prilici da razgovaramo o tako zanimljivoj temi. Provodim većinu svog vremena u inostranstvu, u Kini, Rusiji ili Brazilu ili Avganistanu ili Tadžikistanu ili Keniji – ja obično stvorim slučaj za ograničenu vladu, za koju smatram da je u mnogo većoj prednosti od neograničene vlade. Ali ovde možemo razgovarati ne samo o neposrednim pitanja , već i o našim idealima.

Počnimo sa jasnom definicijom ovog pitanja. “Anarhija” dolazi od grčke reči “Archon” , prvobitno je značilo prvi u ratnoj stranci, a kasnije se koristi da označi vladara, što ukazuje na poreklo vladarstva u ratu. Dakle, “Anarchia” znači biti “bez vladara”. To ne znači biti bez reda; to je ipak tema za istragu, da li to može biti posledica bez vladara. To je problem u pitanju ovde. Da li “bez vladara” znači izbacivanje reda, zakona, bezbednosti života, slobode i imovine do koje nam je stalo? Odgovor je – zavisi. To zavisi od prisustva ili odsustva drugih institucija, koje generalno ne zavise o svom postojanju zbog vladara.

Za dominantan oblik vlade koji je skoro potpuno raseljen po celoj planeti, ja ću koristiti definiciju države od Maksa Vebera:

“Ljudska zajednica koja (uspešno) polaže pravo na monopol legitimnog fizičkog nasilja u okviru određene teritorije, ova ‘teritorija’ je još jedan od definisanja karakteristika države.”

U SAD-u i još mnogim državama,termin vlada gotovo se uvek koristi kao sinonim za državu, za razliku od drugih na engleskom govornom području, gde se vlada odnosi na premijera i kabinet.

Ja više preferiram dobrovoljno ograničene zajednice u  neograničenim državama,ja više volim slobodu bez države, vladavinu prava bez države i reda bez države. Nema sumnje da Džon i Mark i neki od vas kažu , “Ali to nije moguće! Ne možete imati slobodu, pravo, i red bez države.” – Ja se ne slažem.

Moj argument ima četiri dela.

Prvo:  Zakon i red bez države su mogući. U stvari, vi ne morate da se okrenete nejasnim slučajevima u srednjovekovnom Islandu ili Irskoj ili 19. veku, Nevadinim rudarskim kampovima. Većina zakona i reda koji primećujemo oko nas dolazi iz ne-državne inicijative. Postoji masivni ne-državni sistem za generisanje zakona. Zaista, privredno pravo je pretežno proizvod, ne od državnih zakonodavnih tela, već od privatnih lica za svoje poslove. Dugove  pretežno prikupljaju privatne agencije za prikupljanje, ne od strane države. Zajednička procena je da ima bar duplo više privatnih policija, obezbeđenja, od  policije zaposlene i ovlašćene od strane države, a ogromna većina begunaca iz pravnog sistema koja su se vratila su uhvaćena od strane privatnih lica, lovaca na glave koji su zaposleni, takođe i od privatnih građana. I to se dešava sa malim delićem nasilja –  dok brutalnost – rutinski primenjivana od strane državnih agenata ih osnaženuje.

Drugo : Aleks i Mark će reći da se oni suprotstavljaju nasilju i brutalnosti. Oni žele da im država  bude ograničena. Njihove namere su plemenite. Ali moj interes su institucije i podsticaji. Koji podsticaji monopola mogu da proizvedu dobre proizvode? Razmislite o tome. Monopol auto kompanije, mlekare i telefonske kompanije, imaju malo podsticaja da smanje troškove, niže cene ,da povećaju kvalitet, i tako dalje. Zašto bi proizvođači reda i zakona bili drugačiji?

Treće : Države sistematski stvaraju dela bez žrtve. Zaista ,definicija zločina je akt protiv države. Ako bi štrajkovao Mark ,oštećen od strane države, u slučaju bilo čega, pobedila bi država, ne Mark. Države sistematski proširiju svoja ovlašćenja da kazne ponašanje za koje ne postoji pritužba žrtve. Niko sebe ne okreće protiv drugog zbog pušenja marihuane ili imanja sporazumnog seksa ili angažovanjem u deliktu mišljenja.Dakle, država zapošljava ogromne armije špijuna, varalica i nadzorskih timova, da otkriju ponašanje i kazne ga. I oni dobijaju tako što su žrtve te koje plate račun. Troškovi njihove sopstvene viktimizacije se nazivaju “porezi”. Kada ste eliminisali državu, onda se otežavaju gonjenja ili kazne za takozvane zločine bez žrtava. To je veliki plus za prijatelja slobode.

Četvrto: Države sistematski stvaraju uslove da legitimišu svoje postojanje. Krize, ratovi i slično su eksploatisani od strane države na legitimna proširenja njihovih sopstvenih nadležnosti. Kao što je naveo Tomas Pejn u  “Pravima čoveka” : “
U razmatranju istorije engleske vlade , njenih ratova i njenih poreza ,po nezaslepljenim predrasudama, niti izmenjenim interesima , bi proglasio , da se porezi ne podiži za održavanje rata , već da su ratovi podignuti da bi se podigli porezi. “

Ja volim svet bez ratova, bez poreza, bez sistematske nepravde koja dolazi iz bilo kog tela osoba koje ja je insistirala da je suverena , to jest , da je iznad zakona. Više preferiram svet sa uređenom slobodom , vladavinom prava , i mira. Ali u tom svetu, nema države.

U izveštaju Biroa za Statistiku, policija u S.A.D “opravdano” ubija u proseku skoro 400 kriminalaca svake godine.

U ovom izveštaju, ubistva od strane policije kažu da su “opravdana” ubistava i lica koje policija ubije se nazivaju “prestupncima”. Ovi uslovi odražavaju stav policijskih agencija koje pružaju podatke korišćene u ovom izveštaju.”

Značaji definisanja svih onih koje je ubila policija kao prestupnike, i sva ubistava od strane policije, kao opravdana ubistava, i dan danas ne gube publiku.

Advertisements