Istorija libertarijanizma

 

 

U svakom smislu,uvek i zauvek su postojale samo dve političke filozofije:sloboda i moć.Ili bi ljudi trebali biti slobodni da žive svoje živote kako žele,dokle god poštuju jednaka prava drugih,ili da neki ljudi trebaju biti u mogućnosti da koriste primoravanje kako bi se drugi ljudi ponašali na način koji ne bi izabrali.

Naravno ne čudi da je filozofija moći uvek bila više privlačnija za one koji su na vlasti.Nazivana je po mnogim imenima-Caesarism,orijentalni despotizam,teokratija,socijalizam,fašizam,komunizam,monarhizam,itd. Argumenti za svaki od tih sistema su dovoljno različiti da prikriju suštinsku sličnost.Filozofija slobode takođe je nazivana po različitim imenima,no njeni branitelji uvek su imali zajedničku nit poštovanja za pojedinca,poverenje u sposobnost običnih ljudi da naprave mudre odluke o svojim životima,i neprijateljstvo prema onima koji će koristiti nasilje kako bi dobili ono što žele.

Prvi poznati libertarijanac je možda bio kineski filozof Lao Tzu,koji je živeo oko šestog veka pre Hrista,i najpoznatiji je kao autor Tao Te Ching-a.Lao Tzu savetuje:“Bez zakona ili prisilljavanja,ljudi će živeti u harmoniji.“ Većina Tao-a nije politička,već  klasična izjava duhovnog mira koja je povezana s istočnom filozofijom.Za mnoge zapadne narode,utopljeni u asertivnosti i individualizmu Zapada, to može izgledati kao  branjenje pasivnosti i prihvatanje  preprekama.Naravno, Lao Tzu je možda mislioi da je takvo mirno prihvaćanje jedini način da se postigne određen nivo ličnog mira i slobode u sveobuhvatnom totalitarizmu drevnoj Kini.

Uprkos primeru Lao Tzu-a,libertarijanizam se stvarno pojavio na Zapadu.Da li ga to čini idejom Zapada?-Ne.Principi slobode i prava pojedinca su univerzalni principi,baš kao što su naučni principi univerzalni i ako su se većina tih naučnih otkrića dogodila na Zapadu.

 

Pre-Istorija libertarijanizma

 

Obe,dve glavne linije,zapadne misli,grčke i judeo-hrišćanske,doprinele su razvoju slobode.Prema Starom zavetu,narod Izraela je  živeo bez kralja ili bilo koje druge prisilne vlasti,uređevali su sami ne primoravanjem autoriteta,već njihovim međusobnoj privrženosti svojeg zaveta sa Bogom.Zatim,kako je zabeleženo u Prvoj knjizi Samjuela,Jevreji su otišli kod Samjuela i rekli mu:“Dajte nam kralja da nam sudi,kao što i svi drugi narodi imaju kralja.“

Ali,kada Samjuel molio Bogu o njihovom zahteevu,Bog je rekao:

To će biti način kralja koji će vladati nad vama:On će uzeti vaše sinove,za svoje kočije.On će uzeti vaše ​​kćerke,da kuvaju.On će uzeti vaša ​​polja i vaše maslinike,i daće ih svojim slugama.I on će uzeti desetinu vašeg semena,vaših vinograde i vaših stada ovaca.A vi ćete mu biti sluge.

I vi ćete plakati u tog dana,zbog svog kralja koji ste vi odabrali i Gospod vas neće čuti u tom danu.

 

Iako je narod Izraela prkosio ovom upozorenju i stvorio monarhiju,priča služi kao stalni podsetnik da poreklo države nije bilo božanski nadahnuto.Božije upozorenje nije odzvanjalo samo u drevnom Izraelu već u modernom dobu.Sumnja se da “nekoliko dobrih kraljeva”  u 3000 godina može „izbrisati grešnost o poreklu“ monarhije.

 

Iako su postavili kralja,Jevreji su možda bili prvi ljudi koji su razvili ideju da je kralj bio podređen na viši zakona. U drugim civilizacijama,kralj je bio zakon,uglavnom zato što se smatrao božanskim.Ali Jevreji su rekli egipatskom faraonu ,i njegovim vlastitim kraljevima da je kralj  još uvek samo čovek i svakom čoveku će se suditi po Božijem zakonu.

 

Prirodni zakon

 

Taj koncept višeg zakona se takođe razvio u drevnoj Grčkoj.Pisac Sofokle je,u petom veku pre Hrista, ispričao priču o Antigoni,čiji je brat Polyneices napao grad Tebe i zatim je bio ubijen u borbi.Za njegovu izdaju,tiranin Kreont je naredio da se njegovo telo ostavi da truli izvan kapije,nezakopano.Njegova sestra Antigona prkosila je Kreontu i sahranila je njenog brata. Dovedena pred Kreonta,izjavila je da zakon može da donosi samo čovek,čak i kralj nije mogao zaobići „nepisane i neiscrpne zakone bogova“ ,koji su postojali duže nego što je iko mogao reći.

 

Pojam zakona kojim bi se moglo suditi čak i vladarima,rastao je i izdržao u celoj evropskoj civilizaciji.To je bilo razvijeno u rimskom svetu zahvaljujući stoičkim filozofima,koji su tvrdili da čak i ako su vladari ljudi , oni i dalje smeju učiniti samo ono što je po prirodnom zakonu.Trajna snaga ove stoičke ideje na Zapadu je delom nastala zbog sreće u nesreći:Stoički advokat Siseron,je smatran u kasnijim godinama kao najveći pisac latinske proze,tako da su mu eseje čitali obrazovani Evropljani vekovima kroz istoriju.

 

Ubrzo nakon Siseronovog vremena,u poznatom susretu,Isusa su pitali  njegovi sledbenici da li treba da plaćaju porez.”Dajte Cezarovo Cezaru,a Bogu ono što je Božije”-odgovorio je on.Pri tome je podeljen svet na dva carstva,što je pojašnjava da nije ceo život pod kontrolom države.

 

Verska tolerancija

 

 

Libertarijanizam se često vidi kao prvenstveno filozofija ekonomske slobode,ali njegove stvarni istoriski koreni su više u borbi za versku toleranciju.Rani hrišćani su počeli da razvijaju teorije tolerancije u borbi protiv njihovog progona od strane rimske države.Jedan od najranijih je Tertulijan,kartaginac,poznat kao „otac latinske teologije”.

Osnovno ljudsko pravo,privilegija prirode je da je svaki čovek može da izabere hoćeli se klanjati prema svojim vlastitim uverenjima.Jedna religija pojedinca niti šteti,niti pomaže drugom pojedincu.Sigurno da nijedan deo religije ne sme da prisiljava religiju,u kojoj slobodna volja a ne prisila treba da nas vodi.

 

Slučaj za slobodu se vrši u smislu fundamentalnih ili prirodnih prava .

 

Rast trgovine,različitih verskih tumačenja i civilnog društva značilo da je bilo više izvora uticaja unutar svake zajednice,i da je pluralizam doveo do zahteva za formalno ograničenje na vlasti.U jednoj izuzetnoj deceniji bilo je većih koraka ka ograničenju predstavnika vlasti u tri široko rasprostranjenim delovima Evrope. Najpoznatije ograničenje,barem u SAD-u,održano je zapravo u Engleskoj,1215 godine,kada su se baroni suočili sa kraljem John-om kod mesta Runnymede i prisilili ga da potpiše dokument “Magna Carta”,ili Veliku povelju.Magna Carta je garantovala sigurnost svakog slobodnog čoveka od nezakonitog meešanja u njegovu ličnost,imovinu.Kraljeva  sposobnost da podigne prihode je bila ograničena,crkva je zagarantovala stepen slobode,a sloboda je u zajednicama i opštinama bila potvrđena.

 

 

U međuvremenu,oko 1220 godine,u nemačkom gradu,Magdeburgu,razvio se set gradskih zakona koji su naglašavali slobodu i samouprave.Magdeburgški Zakon je toliko široko bio poštovan da su ga usvojile stotine novoformiranih gradova širom centralne Europe,pa su čak i često pravni predmeti u nekim delovima centralno-istočnih evropskih gradova obraćali Magdeburgškim sudijama.Konačno,1222 godine,manje plemićke grupe i vlastele u  Mađarskoj -i veći deo Evropskvog mainstream-a.-Prisilili su Kralja Andrew II,da potpiše “Zlatnog Bika”,koji izuzima plemstva od oporezivanja,odobrava im slobodu da raspolažu svojim domenima kako im odgovara,garantuje im bezbednost od proizvoljnog zatvora i konfiskovanja,osigurava im godišnjoj skupštinu da predstave pritužbe,pa čak,taj dokument im je dao pravo “Jus Resistendi” ,pravo da se odupru od kralja ako bi im napao-ugrozio slobodu ili bilo koju privilegiju iz Zlatnog Bika.

 

Principi nađeni u ovim dokumentima su bili daleko od libertarijanizma ; oni su i dalje isključivali mnoge ljude iz svojih garancija o slobodi,i oba Magna Carta i Zlatni Bik su izrizato diskriminisali Jevreje.Ipak,oni su prekretnica u nastavljanju prema slobodi,ograničena vlada,i širenje koncepta ličnosti koja uključuju sve osobe.Oni su pokazali da su ljudi širom Europe razmišljali o konceptima slobode,i oni su stvorili klase ljudi,ljubomorni da brane svoje slobodu.

 

Kasnije u 13. veku,Toma Akvinski,italijanski skolastički filozof i neki drugi filozofi su razvili teološki argument za ograničenje kraljevske vlasti.Akvinski je napisao,kralj koji je neveran svojoj dužnosti gubi svoju tvrdnju da ga ljudi  prema njemu trebaju biti poslušni.To nije pobuna da ga svrgnu sa vlasti,jer je on sam pobunjenik kojem  narod ima pravo da da otkaz.Bolje je skratiti njegovu moć,da on ne može biti u mogućnostii da je zloupotrebi.

 

 

  1. veka,stipendista Francisco de Vitoria je vodio Španske Dogmatske Mislioce,nekada znane kao škola Salamanke,čija su istraživanja teologije,prirodnih zakona,i ekonomije izgrađena na radu Akvinskog i očekivano,mnoge od tema kasnije su se našle u radovima Adam Smith-a i Austrijske škole.Iz njegove izjave na Univerzitetu Salamanka,Vitoria je osudio špansko porobljavanje Indijanaca u Novom Svetu u smislu individualizma i prirodnih prava:“Svaki Indijanac je čovek i sposoban je za postizanja spasenja ili prokletstva …Budući da je on čovek,svaka Indijanac ima slobodnu volju i samim tim je gospodar svojih postupaka… Svaki čovek ima pravo na svoj ​​život i na fizički i psihički integritet.“-Vitoria i njegove kolege su takođe razvile doktrinu prirodnih zakona u oblastima kao što su privatna imovina,dobiti,kamata i oporezivanječ-njihovi radovi su imali puno uticaja na Hugo Grotius-a,Samuel Pufendorf-a,a preko njih do Adam Smith-a i njegovih škotskih saradnika.

 

U pre-istoriji libertarijanizma kulminira period renesanse.Ponovno otkrivanje klasičnog učenja i humanizma koji su obeležili renesansu,obično se smatraju pojavom modernog sveta nakon srednjeg veka.Sa njenom i običnom otvorenošću,Ayn Rand je sažeo jedan pogled renesanse,od racionalista,individualista i sekularnog napora liberalizma:“Srednji vek su bila doba misticizma,gde su vladale slepe vere i slepe poslušnosti prema dogmi da je vera superiornija od razuma.Renesansa je bila specifičan preporod razuma,oslobođenje čovekovog uma,trijumf racionalnosti preko misticizma-kolebljivi,nepotpun,ali strastven trijumf,koji je doveo do rođenja nauke,individualizma,slobode.“Međutim,istoričar Ralph Raico tvrdi da renesansa može biti precenjena kao praotac liberalizma;srednjovekovna povelje prava pružaju sigurnije temelje za slobodu od prometejskog individualizma renesanse.Jedan veliki doprinos renesanse,do liberalnog stava prema vlasti,bio je rad Machiavelli-ja,italijanskog državnika i politikoologa,koji je rekao istinu o politici:da se pojam politike zasniva o moći,da političari govore o pravdi kao početnom potezu za održavanje svoje moći.Ovaj zdrav cinizam o političkoj moći je tema mnogih italijanskih političkih misli-sve do kraja 19. veka i naučnika po imenima “Gaetano Mosca” i “Vilfredo Pareto”.

 

Nakon religijjskih ratova  ljudi su počeli dovoditi u pitanje ideju da je zajednica morala imati samo jednu religiju,jer u suprotnom ne bi opstala.To je takođe doprinelo razvoju liberalnih misli.

Mislilo se da bi zajednica bez jedne religije i jednog moralnog autoriteta,bila svedok beskrajnog širenja moralnih obaveze i doslovno bi se raspala u komade.Ta duboko konzervativna ideja ima dugu istoriju.To seže barem do Platonovog insistiranja na regulisanju pa čak i muzike u idealnom društvu.O tome jiznosi socijalistički pisac Robert Heilbroner,koji kaže da socijalizam zahteva “namerno prihvatanje kolektivnog moralnog cilja” u kojem  „svako drugačije mišljenje podiže pretnju.“

 

Odgovor na apsolutizam

 

Već krajem 16. veka,crkva je bila oslabljena svojom korupcijom,protestantskim reformama itd.Trebala joj je podrška države,više nego što je državi trebala podrška crkve.Ta slabost crkve je stvorila otvor za uspon kraljevskog apsolutizma,to se videlo posebno u vreme careva Louis-a 14og u Francuskoj i Stuart kraljeva u Engleskoj.Vladari su počeli postavljati svoje birokratije,nametati nove poreze,uspostavljali su stajaće vojske, i povećavali su potraživanje za vlastitu moć.Oslanjajući se na rad Kopernika,koji je dokazao da se planete okreću oko Sunca,Louis XIV je sebe nazvao “Kraljem Sunca”, jer je on bio centar života u Francuskoj i slavno je proglašen kao „L’ Etat,c’est moi“ („Ja sam država“).On je zabranio protestantizam i pokušao da sebe stavi za glavu Katoličke crkve u Francuskoj.U toku njegove vladavine od skoro 70 godina,on nikada nije nazvao sednicu zastupnika skupštine.Njegov ministar finansija,Colbert,sprovodio je politiku merkantilizma , prema kojem bi država nadzirala,vodila,planirala,dizajnirala i pratila ekonomiju,po potrebi bi subvencionisala, zabranjivala,davala monopol,postavljala plata i cene i osiguravala bi kvalitet.

 

U Engleskoj su Stuart kraljevi su pokušali da pokrenu apsolutnu vlast.Oni su tražili da se zanemare obična prava i da se podignu porezi bez odobrenja Engleske zastupnika skupštine,parlamenta.Ali civilno društvo i autoritet parlamenta su dokazali trajniju Englesku nego na kontinentu,a apsolutistička kampanja Stuarts kraljeva osujećena je u roku od 40 godina,od pristupanja James-a na tron.Otpornost na apsolutizam kulminirao je odrubljivanjem glave James-vog sin Charles-a Prvog,1649 godine.

 

U međuvremenu,kao apsolutizam je pustio korene u Francuskoj i Španiji a Holandija je postala svetionik verske tolerancije,komercijalne slobode,i ograničene centralne vlasti.Nakon što su Holanđani stekli nezavisnost od Španije,početkom 17. veka,oni su stvorili labavu konfederaciju gradova i pokrajina.Oni su postali vodeća poslovna moć veka i utočište za izbeglice iz ugnjetavanih sredina.Knjige i pamflete od disidenata,Engleza i Francuza,često su bili objavljivani u holandskom gradovima.Jedan od tih izbeglica, filozof Baruch Spinoza,čiji su jevrejski roditelji pojegli od katoličkih progona u Portugalu,opisao je kao srećnu uzajamnost verske tolerancije i prosperiteta u 17. veku u Amsterdamu:

 

Grad Amsterdam ubira plod slobode u svom velikom prosperitetu i divljenju svih drugih ljudi.U ovoj procvetaloj državi,sa najsjajnijm gradovima,sa ljudima različitih nacija i religija,koji žive zajedno u najvećoj harmoniji,i bez pitanja uzdaju svoju robu na sugrađaninu.Religije građana su smatrane kao beznačajne:od njih nema efekta pred sudijama u kome će čovek steći ili izgubiti spor.

Holandija je primer društvene harmonije i ekonomskog napretka,i bila je inspiracija proto-liberalima u Engleskoj i drugim zemljama.

 

Engleska revolucija

 

Englesko protivljenje kraljevskom apsolutizmu stvorilo je veliko intelektualno previranje,a prvi pokušaji jasne proto-liberalne ideje mogu se videti u 17. veku u Engleskoj.Opet,liberalne ideje razvile su mahom zbog  odbrane verske tolerancije.Veliki pesnik John Milton objavio je “Areopagitica”,1644 godine,snažan argument za slobodu vere i protiv službene licencirane štampe. Bavljenjem odnosa između slobode i vrline,je pitanje koje se postavlja američkoj politici do danas, Milton je napisao,“Sloboda je najbolja škola vrline.“ Vrlina, rekao je on,je samo vrlina ako je slobodno izabrana.Za slobodu govora,napisao je,“Ko god je znao istinu stavio se na loš položaj u slobodnom i otvorenom susretu?“

 

Tokom Interregnum-a,vremena nakon odrubljivanja glave Charles-a Prvog,kada je Engleska bila između kraljeva i vladavine Oliver Cromwell-a,bilo je zaista ogromno intelektualne rasprave.Grupa poznata kao “Glave” za niveliranje počeli su da objavljivaju pun skup ideja koje bi postale poznate kao liberalizam.Oni su postavili odbranu verske slobode i drevna prava Engleza u kontekstu individue,vlasništva i prirodnih prava.U poznatom eseju,“Strela protiv svih tirana”,lider,Leveller Richard Overton je tvrdio da svaki pojedinac ima „samo-pristojnost“,to jest,svako ima sebe i na taj način ima pravo na život,slobodu i imovinu.“Nema čovekove moći iznad mojih prava i slobode,i nema mene preko drugih.“

Uprkos naporima “Glave” i drugih radikala,dinastija Stuart se vratila na tron ​​1660 godine,u osobi kao što je Charles II.Charles je obećao da će poštovati ​​slobodu savesti i prava vlasnika zemljišta,ali on i njegov brat James II su ponovo pokušali da produže kraljevsku vlast.U “Glorious revoluciji”,1688 godine,parlament je ponudio krunu William-u i Mary iz Holandije (oni su takođe unuci Charles-a Prvog).William i Mary dogovorili  su se da poštuju:“istinu,drevna i nesumnjiva prava Engleza”-kako je bilo napisano u Zakonu o pravima 1689 godine.

 

Možemo dati datum rođenje liberalizma u “Glorious Revoluciji”. John Locke se s pravom vidi kao prvi pravi liberal i kao otac moderne političke filozofije.Ako ne znate ideje Locke-a,stvarno ne možete razumeti svet u kojem živimo.Locke-ov veliki posao pod imenom “Druga rasprava Vlade” je objavljen 1690 godine,ali bilo je napisao nekoliko godina ranije,da se ukloni apsolutistički filozof  “Sir Robert Filmovi”,čineći svoju obranu individualnih prava i predstavnika vlade mnogo radikalniju.Locke je pitao,koji je smisao vlasti?Zašto je imamo?Onda je on odgovorio,ljudi imaju prava pre postojanja vlada,na taj način ih mi zovemo prirodna prava,jer oni postoje u prirodi.Ljudi formiraju vladu da zaštite svoja prava.Mogli su to bez vlade,ali vlada je efikasan sistem za zaštitu prava.A ako vlada prevazilazi tu ulogu,ljudi opravdano kreću u revoluciju.Predstavnička Vlada je najbolji način da se osigura da vlada zadrži svoju pravu svrhu.Ponavljajući filozofske tradicije koje su bile ukopane na Zapadu vekovima,on je napisao:“Vlada nije slobodna da radi kako joj je drago…Zakon prirode stoji kao večno pravilo svim ljudima,zakonodavcima,kao i drugima.“

 

Locke je takođe objavio jasnu ideju imovinskih prava:

 

Svaki čovek ima svojinu u svojoj ličnosti.Svako ima pravo da radi sa sobom šta hoće.Ono što radi njegovim telom,njegovim rukama,možemo reći da je njegovo.Šta god da radi,on se uklanja iz stanja koje priroda pruža,ostavlja ga,on meša svoj rada sa njom,i udruženi prave nešto što je njegovo​​,na taj način,to čini njegovom imovinom.

 

Ljudi imaju neotuđivo pravo na život i slobodu.Oni sticaju pravo na prethodno nesopstvenu imovinu mešanjem svoje radne snage sa tim pravom,i nastane njihova farma,npr.Tu je uloga vlade da zaštiti “Život, Slobode i Imovinu“ ljudi.

 

Ove ideje su oduševljeno primili.Evropa je i dalje u zagrljaju kraljevskog apsolutizma,ali zahvaljujući svojim iskustvom sa Stuarts kraljevima,svaki oblik vlade je bio sumnjičav.Oni su toplo prihvatili ovu moćnu filozofsku odbranu prirodnih prava,vladavine prava,i prava na revoluciju.Oni su,naravno,počeli da  prenose Lock-ove ideje i ideje “Glave”  na brodovima za Novi Svet.

 

 

Liberali 18. veka

 

Engleska je napredovala u ograničenoj vladi.Kako je Holandija bila liberalana inspiracija prošlog veka, engleski model je počeo da bude da citiran sa liberalnim misliocima na kontinentu i na kraju širom sveta. Možemo da datiramo Prosvjetiteljstvo iz 1720,kada je francuski pisac Voltaire pobegao iz francuske tiranije i stigao u Englesku.Video je versku toleranciju,predstavnike vlasti i prosperitetnu srednju klasu.On je primetio da je trgovina bila više poštovana nego što je bila u Francuskoj,gde se aristokrate spuštale noseve prema onima koji su uključeni u trgovinu.On je takođe video da kad se omogući ljudima da slobodno trguju,svoje predrasude može biti na drugom mesto iza samo-interesa,kao što je rekao u svom čuvenom opis berze:

 

Idi u Londonsku Berzu-više je respektabilno mesto od mnogih sudnica i videćete da se predstavnici svih naroda okupljaju za uslugu čovečanstvu.Tu su Jevrej,Musliman i Hrišćanin koji se bave jednim drugim kao da su iste vere,i daju ime “nevernika” samo onima koji odu u bankrot .Tamo Presbyterian veruje anabaptisti i anglikanci prihvataju obećanje Quaker -a.Ostavljajući mirno mesto,neki idu u sinagogu a drugi idu na piće… Drugi idu u svoju crkvu da čekaju inspiraciju od Boga,sa kapama na glavama,i svi su zadovoljni.

 

  1. veku je bio veliki vek liberalne misli.Locke-ove ideje razvijene su od strane mnogih pisaca,posebno kod John Trenchard-a i Thomas Gordon-a,koji su napisali niz novinskih eseja i potpisali ih  „CATO“,nakon Kato Mlađeg,branitelja Rimske Republike protiv Cezarove borbe za vlast.Ove eseje,zbog kojih je osuđena vlada za narušavanja prava Engleza,su poznati kao CATO pisma.(Imena podsećaju na Rimsku Republiku,bila su popularna kod pisaca 18.veka;uporedo sa “Federalnim Papirima”,koji su se potpisivali „Publius“.) U Francuskoj su Physiocrats razvili modernu znanost ekonomije.Njihovo ime dolazi iz grčkog physisa,prirode,i Kratos,pravilo;oni su se borili za vladavinu prirode,za šta su mislili da su prirodni zakoni slični onima zakonima fizike oko upravlja društva i stvaranja bogatstva.Najbolji način da se poveća isporuka stvarne robe bio je da se omogući slobodna trgovina,neometanje od monopola,bitkom sa ograničenjima i visokim porezima.Odsustvo prisile proizvodi harmoniju i obilje stvari.Prema legendi,Louis XV pitao je grupu trgovaca, Kako vam mogu pomoći?-Oni su odgovorili:“Laissez-nous faire,laissez-passer nous.Le monde va de lui -meme.“-Pustite nas da radimo,pusti nas na miru;svet ide sam od sebe.

 

Vodeći Physiocrats-a,Francois Quesnay i Pierre Dupont de Nemours-koji je pobegao iz Francuske revolucije i došao u Ameriku,gde je njegov sin osnovao mali biznis u Delaware-u.Saradnik “Physiocrats”,pod imenom “Turgot”,bio je veliki ekonomista koji je imenovan je za ministar finansija Louis-a XVI,kao „Prosvetljeni Despot“ koji su hteli da se olakšaju teret vlasti sa francuskog naroda i gde bi se veće bogatstvo oporezivalo,jer su “Physiocrats”  naglasili:“siromašni seljaci,siromašno kraljevstvo;loše kraljevstvo,siromašan kralj.“ Turgot je izdao šest proglasa koji govore o tome da se ukinu unutrašnji porezi i prisilan rad(težak rad),i uspostaviti tolerancija za protestante.Naleteo je na otpor zbog interesa,i on je otpušten 1776. godine. Za njim,kaže Raico,“otišla je zadnja nada za francusku monarhiju“,koja je zaista pala na revoluciji 13 godina kasnije.

 

Francuski Prosvetiteljstvo je poznatije u istoriji,ali je važno i Škotsko Prosvjetiteljstvo takođe.Škoti su dugo prezirali Englesku dominaciju,oni su u velikoj meri patili pod britanskim trgovinskim lanciama,i imali su u prošlosti,vekove gde su postizali višu stopu pismenosti i gde su imali bolje škole nego u Engleskoj.Kod njih je bilo pogodno da se razvije liberalna ideja (i da se dominira engleskim intelektualnim životom za jedan vek).Adam Ferguson,autor “Eseja o istoriji civilnog društva”,koji je skovao frazu:“rezultat ljudskog delovanja, ali ne i ljudskih dizajna“,što je inspirisalo buduće učenike spontanog poretka;Francis Hutcheson-a,koji je označen za utilitaristu sa svojim pojmom:“najveće dobro za najveći broj“ …i Dugald Stewart,čija je “Filozofija ljudskog uma” čitana u ranim američkim univerzitetima,bili su među najpoznatijima iz škotskog prosvjetiteljstva.Ali najistaknutiji su bili David Hume i njegov prijatelj Adam Smith.

 

Hume je bio filozof,ekonomista i istoričar,u danima pre univerzitetske aristokratije,odredio je da znanje mora biti podeljeno u diskretne kategorije.On je najpoznatiji modernim studentima zbog svojih filozofskih skepsi,ali je pomogao da se razvije naše moderno razumevanje produktivnosti i dobrota slobodnog tržišta. On je branio imovinu i ugovor,slobodno-tržišno bankarstvo i spontani poredak slobodnog društva.Zalažući se protiv “ravnoteže trgovine” ,on je istakao da svi imaju koristi od prosperiteta drugih,čak i od prosperiteta naroda u drugim zemljama.

 

Uz John Locke.a,Adam Smith je drugi otac liberalizma,ili ono što danas nazivamo libertarijanizam.A budući da živimo u liberalnom svetu,Locke i Smith se mogu smatrati arhitektama modernog sveta.U svojoj najpoznatijoj knjizi,”Bogatstvo naroda”,Smith je postavio temelje za modernu znanost ekonomije.On je rekao da je opisuje „jednostavan sistem prirodne slobode“.U modernom dijalektu,mogli bismo reći da je kapitalizam je ono što se događa kada ostavite ljude na miru.Smith je pokazao,kada ljudi proizvode i trguju u sopstvene interese,oni su vođeni „od strane nevidljive ruke u korist druge”.Da bi dobila posao,ili da bi prodala nešto za novac,svaka osoba mora shvatiti što drugi žele imati.Dobročinstvo je važno,”ali ne zbog milosrdnosti mesara,pivara,ili pekara,da očekujemo našu večeru,već zbog njihovih obzira na svoj ​​interes.“ Takvo slobodno tržište omogućava da više ljudi zadovolji više svojih želja i na kraju da uživaju u višem životnom standardu,nego bilo koji drugi društveni sistem.

 

Tokom godina mnogi kritičari su rekli da je Adam Smith,ili ekonomisti generalno ili libertarijanci,veruju da je celo ponašanje motivisano samo zbog interesa.Ali skoro dve decenije pre “Bogatstva naroda”,u teoriji moralnih osećanja Smith pravi razliku između dve vrste ponašanja,samo-interes i dobrotvornost.On je jasno rekao da ljudi ponekad rade iz dobročinstva,a društvo treba ohrabriti takve osećaje.On je takođe rekao,ako je potrebno društvo moglo postojati bez dobrotvornosti koje se proteže izvan granica porodice;ljudi bi se i dalje hranili,ekonomija bi i dalje funkcionisala,znanje bi napredovalo;ali društvo ne može postojati bez pravde,što znači,zaštita prava na život,slobodu i imovinu.Pravda,dakle,mora biti prva briga države.

 

Najvažniji doprinos Smith-a slobodarskim teorija je da se razvije ideja spontanog poretka.Mi često čujemo da postoji sukob između slobode i mira,i takva perspektiva izgleda logično.Ali,više u potpunosti od Physiocrats i drugih ranijih mislilaca,Smith je naglasio da bi ljudski poslovi trebali da nastaju spontano.Neka ljudi komuniciraju slobodno međusobno,štite njihova prava na slobodu i imovinu,i red će se stvoriti bez centralnog pravca.Tržišna ekonomija je jedan oblik spontanog poretka;stotinama ili hiljadama ili danas milijardama-ljudi uđu na tržište u poslovnom svetu i svaki dan se pitam kako oni mogu proizvesti više robe ili dobiti bolji posao ili zaraditi više novca za sebe i svoju porodicu.Oni nisu vođeni od strane bilo koje centralne vlasti,niti postoji biološki nagon koji tera pčele da prave med,ipak oni proizvode bogatstvo za sebe i za druge strane,zbog proizvodnje i prometa.

 

Ali tržišne ekonomije nije jedini oblik spontanog poretka.Razmislite o jeziku.Niko nije seo da piše na engleskom jeziku,a zatim da uči rane Engleze.On je nastao i to se promenilo prirodno,spontano,kao odgovor na ljudske potrebe.Razmislite takođe zakon.Danas mislimo da je  zakon kao nešto što donosi vlada, ali zajednički zakon je odrastao dugo pre nego što bilo kralja ili zakonodavnog tela koje traži da se on zapiše.Kada su dvoje ljudi imali spor,tražili su još nekog da služi kao sudija.Ponekad su se porote okupljale da čuju slučaj.Sudije nisu trebale da „naprave“ zakon;Umesto toga,oni su tražili da se „nađe“ zakon,da pitaju kakva je uobičajena praksa bila ili da vide ono što je odlučeno u sličnim slučajevima.Tako je slučajem nakon slučaja razvijen pravni poredak.Novac je još jedan proizvod spontanog poredka;nastao je prirodno kada su ljudi imali potrebu da olakšaju trgovinu.Hayek je napisao da „ako je [zakon] je namerno dizajniran,zaslužio bi da se rangira među najvećim ljudskim izumima.” Zakon,jezik,novac,tržište- najznačajnije institucije u ljudskom društvu su nastale spontano .

 

Sa Smith-ovom sistematskom razradom načeća spontanog poredka,osnovni principi liberalizma su u suštini potpuni.Mi možemo definisati te osnovne principe kao ideje višeg zakona ili prirodnog zakona,dostojanstvo pojedinca,prirodna prava na slobodu i imovinu,kao i društvene teorije spontanog poretka.Mnogo više specifičnih ideja teče od ovih osnova:individualne slobode,ograničene vlasti njenih predstavnika,slobodno tržište.Bilo je potrebno dugo vremena da se sve ovo definiše;ali bilo je potrebno i vremena da se bore za sve to.

 

Pravljenje Liberalnog Sveta

 

Kao kod engleske revolucije,period koji vodi do američke revolucije,bio je jedan od velikih ideoloških rasprava.Čak i više od Engleskog sveta 17.veka,u američkoj klimi mišljenja 18. veka,dominirale su liberalne ideje.Zaista,mogli bi smo reći da praktično nije bilo ne-liberalne ideje u opticaju u Americi;bilo je samo konzervativnih liberala,koji su doprineli da Amerikanci i dalje mirno imaju peticiju za svoja prava kao Englezi ,i radikalni liberali,koji su na kraju odbili čak i ustavnu monarhiju i pozvali za nezavisnost.Najveću galvanizator kod radikalnih liberala je bio Thomas Paine.Paine je ono što bismo mogli nazvati izvan agitator,putujući misionar slobode.Rođen je u Engleskoj,ali je otišao u Ameriku da pomogne napraviti revoluciju,i kada je obavio svoj zadatak,ponovo je prešao Atlantik da pomogne Francuzima sa njihovom revolucijom.

 

Društvo protiv Vlade

 

Paine-ov veliki doprinos revolucionarnom uzroku je bio njegov pamflet “Common Sense”,za koji se govori da je bio prodat u oko 100.000 primeraka u roku od nekoliko meseci,u zemlji od tri miliona ljudi.Svi su pročitati;oni koji nisu znali da čitaju su slušali one koji čitaju po konobama i učestvovali su svi zajedno u raspravama svojih ideja.”Common Sense” nije bio samo poziv za nezavisnost.On je ponudio radikalno slobodarske teorije koje opravdavaju prirodna prava i nezavisnost.Paine je počeo tako što je napravio razliku između društva i vlasti:“Društvo je u proizvedeno od naših želja,a Vlada proizuvod našeg zla”..Društvo u svakoj državi je blagoslov,ali vlada,čak i u najboljem stanju,je samo nužno zlo;u svom najgorem,nepodnošljivom stanju“.Krenuo je sa osudama o poreklu monarhije:“Možemo skinuti tamno pokrivanje antike..trebamo naći prvog [kralja] koji nije ništa bolji od glavnih grubijana neke nervozne bande, čije mu divljačko ponašanje ili pre-eminencija u suptilnosti daje titulu glavnog među pljačkašima.“

 

U “Common Sense” i u svojim kasnijim zapisima,Paine je razvio ideju da civilno društvo postoji pre vlasti i da ljudi mogu mirno imati interakciju kojom će stvoriti spontani poredak.Njegova vera u spontani poredak je ojačala kada je video da društva nastavljaju da funkcionišu nakon su kolonijalne vlasti bile izbačene iz američkih gradova i kolonija.U svojim zapisima on je uredno spojio normativne teorije prava pojedinca s pozitivnom analizom spontanog poredka.

 

Ni Common Sense niti Adam Smith-ove publikacije “Bogatstvo naroda” je,naravno,nisu jedina prekretnica u borbi za slobodu koja se dogodila 1776.Možda čak i nisu bila najvažnija stvar u toj godii.1776 američke kolonije su izdale svoju “Deklaracije o nezavisnosti”,verovatno najbolji komad slobodarskog pisanja u istoriji. Thomas Jefferson je elokventnim rečima proglasio celom svetu liberalnu viziju:

 

Držimo ove istine da budu očigledne,da su svi ljudi stvoreni jednaki,da ih je obdario njihov Kreator sa određenim neotuđivim pravima,da je među njima život,sloboda i potraga za srećom.Da bi se osigurala ova prava,vlade su pokrenute među ljudima,da izvode svoje moći uz saglasnost onih nad kojima vladaju.Da kada bilo koji oblik vlasti postane destruktivan prema ljudima,pravo je ljudi da ga izmene ili da ga ukinu.

 

Uticaj “Kopača” ii John Lock-a je očigledan.Džeferson je napravio tri tačke:”Da ljudi imaju prirodna prava”,“da je svrha vlasti da zaštiti ta prava”,i da će,ako vlada prevazilazi njenu odgovarajuću svrhu,ljudi imati pravo “da izmene ili da ga ukinu”.Zbog njegove elokventnosti,navodeći liberalni slučaj,i za njegovu ulogu u doživotnoj liberalnoj revoluciji koja je promenila svet,kolumnista Džordž F. Vill nazvao je Džeferson-a,“čovek milenijuma“.Ali treba napomenuti da je u pisanju Deklaracije o nezavisnosti,Džeferson nije mogao mnogo novog da napiše.Džon Adams,možda ogorčen zbog pažnje koju je Džeferson dobio,rekao je godina kasnije da „ne postoji ideja u [Deklaraciji] već ono što je bilo ofucano u Kongresu dve godine ranije.“-Džeferson je sam rekao da dok je „nije otvorio ni knjigu niti pamflet dok ga je pisao“ njegov cilj nije bio da sazna nova načela,ili nove argumente već samo da proizvede izraz američkog uma.Ideje u Deklaraciji su,kako je rekao, da “osećaji dana,da li izraženi u razgovoru,u pismima,štampanim esejima ili elementarnim knjigama javnog prava.“ Trijumf liberalnih ideja u Sjedinjenim Državama bio je ogroman.

 

Ograničavanje Vlade

 

Posle vojne pobede,nezavisni Amerikanci krenuli su da stavljaju u praksu ideje koje su engleski liberali razvili tokom 18.veka.Istaknuti istoričar Bernar Bailin sa Univerziteta Harvard,kaže da

su glavne teme radikalnog libertarijanizma u 18 veku bile dovedene do realizacije.Prvo je,da se veruje da je moć zlo,nužnost možda ali nužno zlo sigurno;da je moć beskrajno pokvarena;i da ona mora biti kontrolisana,ograničena,ograničena na svaki način koji je kompatibilan sa minimum građanskog reda.Pisani ustavi;podela vlasti;zapisi prava;ograničenja rukovodioca na zakonodavnim telima,u sudovima i ograničenja prava na prisilu i ratovanje-svi izražavaju duboko nepoverenje u vlasti koje leže u ideološkom srcu američke revolucije i da je ostala kao stalno nasleđe.

 

Ustav SAD izgrađen je na idejama Deklaracije da se uspostavi vlada koja je pogodna za slobodne ljude.Ona je zasnovana na principu da pojedinci imaju prirodna prava koja prethodno uspostavljanju vlasti i da je vlada delegirana na njega od strane pojedinaca za zaštitu njihovih prava.Na osnovu tog razumevanja,tvorci nisu postavili monarhiju,niti su oni kreirali neograničenu demokratiju,vladu plenarnih ovlašćenja,ograničenu samo na opštim izborima.Umesto toga,oni su pažljivo nabrojali (u Članu I,odeljak 8) ovlašćenja koja će federalna vlada da ima.Ustav,čiji je najveći teoretičar i arhitekta bio Džefersonov prijatelj i sused Džejms Medison,bio je istinski revolucionaran u svom formiranju vlade delegiranih,nabrojanih i ograničenim ovlašćenjima.

 

Kada je prvi put predložio “Zakon o pravima”,mnogi tvorci su odgovorili da jedan nije bio potreban jer su nabrojana ovlašćenja bila ograničena tako da će vlada neće biti u stanju da narušava individualna prava Na kraju,odlučilo se da se doda “Zakona o pravima”,Medisonovim rečima:“zbog veće opreznosti“.Posle nabrajanja posebnih prava u prvih osam amandmana,prvi kongres dodao je još dva da rezimiraju celu strukturu savezne vlade:Deveti amandman predviđa da “ Nabrajanje u Ustavu izvesnih prava ne može se tumačiti tako da osporava ili umanjuje druga prava koja narod ima”.Deseti Amandman kaže „Ovlašćenja koja su ne delegirana SAD Ustavom,njih ne zabranjuje država,ona su rezervisana za Ameriku,odnosno za narodu“.Opet,osnovna načela liberalizma:Ljudi imaju prava pre nego što ih kreiraju vlade,oni zadržavaju sva prava koja nisu izričito poverena vlastima;nacionalna vlada nema ovlašćenja koja nisu posebno odobrena u Ustavu.

 

I u SAD i u Evropi,vek posle američke revolucije obeležen je u širenju liberalizma.Pisani ustavi i zapisi prava zaštitili su slobodu i garantovala su vladavinu prava.Udruženja i monopoli su u velikoj meri eliminisani,i sve je bilo otvoreno za konkurenciju na osnovu zasluga.Sloboda kod štampe i veroispovesti je znatno proširena, imovinska prava su napravljena sigurnijim,međunarodna trgovina je oslobođena.

 

Građansko Pravo

 

Individualizam,prirodna prava,slobodno tržište,dovelo je logički do agitacije za proširenje građanskih i političkih prava onih koji su isključeni iz slobode,kao što su bili robovi,kmetovi i žene.Prvo udruženje na svetu “Protiv Ropstva” je osnovano u Filadelfiji,1775 godine i ropstvo i kmetstvo je bilo ukinuto širom zapadnog sveta u okviru veka.Tokom rasprave u britanskom parlamentu nad idejom kompenzacija robovlasnika za gubitak svoje imovine,libertarijanac,Bendžamin Pirson je odgovorio: „da je mislio da su robovi ti koji bi trebali da budu kompenzovana.“-Pensilvanija Časopis,je objavio  “Odbrana prava žena” ,1775 godine.Meri Vulstonkraft,prijatelj Pejna i drugih liberala,objavila je “Trijumf o pravima žene u Engleskoj”,1792 godine.Prva feministička konvencija u Sjedinjenim Državama je održana u 1848 godine,žene su počele da traže prirodna prava koja su belci tvrdili 1776 godine,i ona su takođe bila zahtevana za crnce.U frazi engleskog istoričara Henrija Sumner Maine-a,svet se kretao od društvenog statusa do društvenog ugovora.

 

Liberali su takođe preuzeli vekovni užas rata.U Engleskoj,Ričard Kobden i Džon Svetli,neumorno si tvrdili da će slobodna trgovina vezati ljude različitih nacija u miru,i da će smanjivati verovatnoću rata.Nove granice na vlasti,i veći skepticizam javnosti prema vladarima,otežavalo je političkim liderima da se mešaju u inostranstvu i da donose odluke zbog koji se ide u rat.Nakon previranja Francuske Revolucije i konačnog poraza Napoleona 1815 godine,sa izuzetkom Krimskog rata i ratova za nacionalno ujedinjenje,većinom su ljudi Evrope uživali u veku relativnog mira i napretka.

 

 

Rezultati liberalizma

 

Ovo oslobođenje od ljudske kreativnosti stvorilo je neverovatan naučni i materijalni napredak.”Nacija časopis” ,koji je tada zaista bio liberalni časopis,gledajući unazad u 1900 godinu,napisao je „Oslobođeni neozbiljnog mešanja vlade,ljudi sui se posvetili svom prirodnom zadatku i poboljšanju njihovog stanja,sa divnim rezultatima koji nas okružuju.“ Tehnološki napretci liberalnog 19. veka su bezbrojni:parna mašina,železnica ,telegraf,telefon,struja,motor sa unutrašnjim sagorevanjem.Zahvaljujući akumulaciju kapitala i „čudnog ujedinjenog interesa“ u Evropi i Americi su velike mase ljudi počele da se oslobođaju od mukotrpnog rada- koje je bilo prirodno stanje čovečanstva od pamtiveka.Mortalitet odojčadi je pao,a životni vek je počeo da raste do nivoa bez presedana.Osoba koja gleda unazad od 1800 god. bi videla svet koji je za većinu ljudi promenio nešto;do 1900 godine,svet je bio neprepoznatljiv.

 

Liberalna misao je nastavila da se razvija tokom 19. veka.Džeremi Bentam izložio je teoriju utilitarizma,ideja da vlada treba da promoviše „najveću sreću za najveći broj ljudi“.Iako su njegove filozofske ideje bile različite od onih iz prirodnih prava,on je došao do većine istih zaključaka o ograničenju vlade i oko slobodnih tržišta. Aleksis de Tokvil je došao u Ameriku da vidi kako je slobodno društvo radilo i objavio je svoja brilijantna zapažanja kao “Demokratijaa u Americi”,između 1834 i 1840 godine.Džon Stjuart Mil je objavio “O slobodi”, moćan slučaj za individualnu slobodu,1859 godine.U 1851-oj,Herbert Spenser,visoki naučnik čije je delo nepravedno zapostavljeno i danas često se pogrešno razume,objavio je “Socijalne statistike”,u kojma je naveo svoj „zakon jednake slobode” ,i ranu i eksplicitnu izjavu modernog slobodarskog kredoa.Princip Spensera bio je  “da svaki čovek može da zahteva potpunu slobodu da ostvari svoje sposobnosti koje su kompatibilne sa posedovanjem slobode svakog drugog čoveka“.Spenser je istakao da „zakon jednake slobode” očigledno važi za celu rasu-žensku,kao i mušku“.On je takođe produžio klasičnu liberalnu kritiku rata na razliku između dve vrste društava:industrijskog društva,gde ljudi proizvode i trguju mirno i u dobrovoljnom udruženju,i militantna društva,u kome rat preovladava i vlada kontroliše živote svojeg društva kao sredstva za svoje ciljeve.

 

U Zlatno Doba,Nemačka je proizvela velike pisce,poput Getea i Šilera,koji su bili liberali,i to je doprinelo da se liberalne filozofije nađu u mislima filozofa i naučnika,kao što su Imanuel Kant i Vilhelm fon Humbolt.Kantov rad je naglasio individualnu autonomiju i pokušao je da naglasi masu individualnih prava i sloboda u zahtevima samog razuma.On je pozvao na „legalan ustav koji garantuje svima svoju slobodu u okviru zakona,tako da svako ostaje slobodan da traži svoju sreću na bilo koji način on mislo,sve dok ne krši zakonske slobode i prava svojih kolega.“-Fon Humbolt je u svom klasičnom delu “Sfera i dužnosti Vlade”,u  koje je jako uticalo na  “Mill’s On Liberty” ,on je tvrdio da puni procvat pojedinca zahteva ne samo slobodu već „mnogostruku situaciju“,čime je mislio da ljudi treba da imaju na raspolaganju širok spektar okolnosti i životnih aranžmana-moderni izraz je možda „alternativni način života“, – koji stalno mogu da testiraju i biraju. U Francuskoj,Benjamin Constant je bio najpoznatiji liberal na kontinentu u ranom delu veka.“Voleo je slobodu kao ostali muškarci što vole vlast“,rekao je jedan savremenik.Kao fon Humbolt,on je video slobodu kao sistem u kojem ljudi mogu da otkriju i razviju najbolje od ličnosti i interesa.U važnom eseju,on je uporedio značenje slobode u drevnoj republici-ravnopravno učešće u javnom životu-sa modernim slobodno- individualnim slobodama da ljudi govore,pišu,da sami određuju o sopstvenoj imovini,trgovini,i da obavljaju privatne interese.Saradnik Konstanta je  Madam de Stal,romanopisac,možda najpoznatija po izreci:“Sloboda je drevna;to je despotizam koji je nov “ pozivajući se na pokušaj kraljevskih apsolutista da oduzmu slobodu u srednjem veku.

 

Drugi francuski liberal,Frederik Bastija,služio je u parlamentu kao strastveni slobodno trgovac i napisao je mnoštvo duhovitih i upečatljivih eseja sa kojim napada državu i sve njene akcije.Njegov poslednji esej,“Ono što je viđeno i ono što nije viđeno“ponudio je važan uvid da šta god vlada da uradi-izgradi most,subvencionisaniše umetnost,isplati penzije-ima jednostavne i očigledne efekte.Novac se distribuira,poslovi se stvoraju,i ljudi misle da je vlada generisala privredni rast.Zadatak ekonomista je da vidi šta nije tako lako viditi-neizgrađene kuće,nekupljena odeđa,poslove koje nisu stvoreni jer novac koji je oporezovan daleko od onih koji bi ga potrošili u svoje ime.U „Zakonu“,napao je koncept „pravne pljačke“,po kojima ljudi koriste vladu da prisvoje ono što su drugi proizveli.I  „svećarsku peticiju protiv konkurencije Sunca“ on se rugao francuskim industrijalcima koji su želeli da budu zaštićeni od konkurencije tako što se pretvaraju da govore u ime svećara koji su želeli da parlament blokira sunce,koje je omogućava ljudima da im ne da trebaju sveće kad god ima trebaju tj. ranoj pobijanje „anti-istovarivanje“ zakona.

 

U Sjedinjenim Američkim Državama pokret abolicionista je prirodno predvodio liberale.Vodeći Abolicionisti zovu ropstvo „čovek-krađa“,u gde se traži da se ljudi odreknu samo-vlasništva i da ukradu čoveka od samog sebe.Njihovi argumenti bili su paralelni sa onima od “Kopača” i Džona Loka.Vilijam Lojd Garison je napisao da njegov cilj nije bio samoukidanje ropstva,ali „emancipacija cele naše rase od vlasti čoveka,od svog ropstva,od vladine brutalne silu.“-Drugi abolicionista,Lisander Spooner,polazi od argumenta protiv ropstva do zaključka da niko ne može biti držan tako da odustane od njegovih prirodnih prava pod bilo kojim ugovorom, uključujući i ustav,a da on nije lično potpisao i složio se sa tim prirodnim-pravima.Frederik Daglas je takođe izneo svoje argumente za ukidanje uslova (u klasičnom liberalizmu),kod samo-vlasništva i prirodnih prava.

 

Pad liberalizma

 

Krajem 19. veka klasični liberalizam počeo je da popušta u novim oblicima kolektivizma i državne vlasti.Ako je liberalizam bio tako uspešan-oslobađajući veliku masu čovečanstva od drobljenja tereta etatizma i oslobađajući nenadmašno poboljšanje životnog standarda-šta se desilo?To pitanje je uznemiravalo  liberale tokom čitavog 20. veka .

 

Jedan od problema je da su liberali postali lenji;zaboravili su Džefersonovu opomenu “da je večna budnost  cena za slobode “ i shvatili su da bi očigledna društvena harmonija i obilje značilo da niko ne bi želeo da ožive stari poredak.Neki liberalni intelektualci dali su utisak da je liberalizam bio zatvoren sistem,sa ne više interesantnog posla da se uradi.Socijalizam,posebnomarksistička sorta,došla je sa potpuno novom teorijom o razvijanju,a privukala je mlađe intelektualce.

 

To takođe može biti zbog toga što su ljudi zaboravili koliko je bilo teško stvoriti društvo u harmoniji.Amerikanci i Britanci,koji su su rođeni u drugoj polovini 19. veka,ušli su u svet brzog poboljšanja bogatstva,tehnologije,i životnog standarda;nije bilo toliko očigledno da im svet nije oduvek bio takav.Čak i oni koji su shvatili da je svet bio drugačiji možda su pretpostaviti da je prastari problem siromašnog stanovništva  bio rešen.To više nije bilo važno za održavanje društvene institucije koje su ga rešile.

 

Sličan problem je odvajanje pitanja proizvodnje iz te distribucije.U svetu obilja,ljudi su uzimali proizvodnju za gotovo i počeli su da razgovaraju o „problemu distribucije”.Veliki filozof Fridrih Hajek mi je jednom rekao u intervjuu,ja sam lično ubeđen da je razlog koji je doveo intelektualce,naročito na engleskom-govornom područiju do socijalizma je bio čovek koji se smatra kao veliki junak klasičnog liberalizma,Džona Stjuart Mil.U svom čuvenom udžbeniku,”Principi političke ekonomije”,koji je izašao 1848 god. i za nekoliko decenija je bio široko pročitan tekst na tu temu,on daje sledeću izjavu koja se tiče teorije proizvodnje do teorije distribucije:“Jedno tamo,čovečanstvo,pojedinačno ili kolektivno,može da uradi sa njima samima šta god žele“.-Sada,ako je to istina,bila bi jasna moralna obaveza da se vidi da je pravedno raspoređena.Ali to nije istina,jer ako smo uradili  sa tim proizvodom šta god nam je drago,taj proizvod nikada ne bi ponovo bio isti. Jer ako ga jednom napraviš,ljudi nikada ne bi proizveli istu stvar ponovo.

 

Pored toga,po prvi put u istoriji ljudi su počeli da dovode u pitanje postojanje siromaštva.Pre industrijske revolucije,svi su bili siromašni;nije bilo problema da se studira.Tek kada je većina ljudi postala bogati po standardima istorije-ljudi su počinjali da se pitaju zašto su neki bili i dalje siromašni.Tako je Čarls Dikens već opadajuću praksu dečjeg rada koji održava u životu mnogo dece koje bi u ranijim epohama umrlo,kao što većina dece od pamtiveka bilo u takvim situacijama;Karl Marks je ponudio viziju sveta savršene slobode i izobilja.U međuvremenu,uspesi nauke i biznisa doveli su do ideje da bi inženjeri i korporativni rukovodioci trebali dizajnirati i pokretati čitavo društvo,kao i veliki korporacije.

 

Bentham i Mill-ovi utilitarni naglasak na „najveće dobro za najveći broj“ izazvao je neki naučnike da počnu pitanje o potrebi za ograničenu vladu i zaštiti individualnih prava.Ako je poenta svega toga bilo da se stvori prosperitet i sreća,zašto se zaobilaznim putem štite prava?Zašto ne ciljamo samo direktno na ekonomski rast i prosperitet rasprostranjenom svetu?Opet,ljudi zaboravljaju koncept spontanog poretka,koji bi preuzeo dalji problem proizvodnje,i razvile bi se šeme za vođenje privrede u odabranom političkom smeru.

 

Naravno,ne smemo zanemariti prastaru ljudsku želja za moć nad drugima.Neko je zaboravio korene ekonomskog napretka,neki su plakali zbog ometanja porodice i zajednice koje su sloboda i bogatstvo doneli,drugi su iskreno verovali da marksizam može da napravi prosperitetnu i slobodnu državu bez potrebe za rad u tamnim Satanskih mlinova.Ali mnogi drugi koriste te ideje kao sredstvo za vlast.Ako božansko pravo kraljeva više neće ubediti ljude da predaju svoju slobodu i imovinu,onda ovi koji traže moć koriste nacionalizam ili egalitarizam ili rasne predrasude ili da ublaže nejasno obećanje države.

 

Do veka preostali liberali očajavali su o budućnosti.U editorijalu ”Nacija” kažu da „materijalna uteha zaslepljuje oči sadašnje generacije na uzrok koji ga je omogućio“ i zabrinuti da „pre nego štp se [etatizam] ponovo odbaci,mora biti međunarodnog sukoba na velikom nivou.“-Herbert Spenser je objavio “Dolazeće Ropstvo” i tugovao njegovoj smrti,1903 godine,kada se svet vratio ratu i varvarstvu.

 

Zaista,kao što su se liberali bojali,vek od evropskog mira koji je počeo u 1815 srušio se 1914,sa pravom su ga nazvali Prvi svetski rat.Zamena liberalizma sa etatizmom i nacionalizmom koji je bio u velikoj meri kriv ,sam rat je možda isporučio smrtni udarac liberalizmu.U Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi vlade  su uvećavale njihove domete i moć kao odgovor na rat.Prekomerno oporezivanje,mobilizacija,cenzura,nacionalizacija,centralno planiranje-da ne pominjemo 10 miliona smrtnih slučajeva na Flenderskim poljima i Verden-u itd.-signaliziralo je da je era liberalizma,koju je do nedavno zamenio stari poredak,sada je era liberalizma zamenjena erom “mega države”.

 

Uspon modernog libertarijanskog pokreta

 

Kroz ere:Progresa,Prvog svetskog rata,New Deal-a i Drugog svetskog rata,bilo je ogromno entuzijazam za veću vladu među američkim intelektualcima.Herbert Croli,prvi urednik “Novi Republike”,napisao je “Obećanje američkog života”,u kojem je rekao da će obećanje biti ispunjena,ne zbog..ekonomske slobode,ali po određenoj meri discipline;ne po obilnim zadovoljstvima individualnih želja,već u velikoj meri individualne subordinacije i samoodricanja.“-Čak je strašni kolektivizam počinjao da se pojavljuje u Evropi i to nije bilo odbojno za mnoge „progresivne“ novinare i intelektualace u Americi.Anne O’Hare McCormick objavila je u Njujork Tajmsu u prvim mesecima Ruzveltovog je New Deal-a:

 

„Atmosfera [u Vašingtonu]  čudno podseća na Rim u prvim nedeljama nakon marša crnokošuljaša,na Moskovu,na početku Petogodišnjeg Plana..

 

Nešto mnogo više pozitivnije nego pristanak na predsednika sa autoritetom diktatora.Ovaj organ je besplatan poklon,vrsta jednoglasnog punomoćja.Amerika danas doslovno traži porudžbine..Ne samo što sadašnji stanari Bele kuće imaju više ovlašćenja nego bilo koji od njihovih prethodnika,oni predsedavaju vladom koja ima veću kontrolu nad više privatnih aktivnosti nego bilo koji drugi koji su ikada postojali u Sjedinjenim Državama…. [Ruzveltova administracija] predviđa federaciju industrije,rada i vlade po uzoru na korporativne države,kao što postoji u Italiji.

 

Iako nekoliko liberala-posebno novinar H.L. Mencken-koji je ostao nedorečen,postojalo je zaista opšto intelektualno i popularno pomirenje u trendu ka velikoj vladi.Očigledan uspeh vlade u okončanju depresije i pobede u Drugom svetskom ratu dao je podsticaj na pojam,kojim može da vlada reši sve vrste problema.Kroz 25 godina nakon završetka rata,nije bilo popularno raspoloženje,sa kojim će početi oštro okretanje protiv “mega države”.

 

Austrijski Ekonomisti

U međuvremenu,međutim,čak u najcrnjem času libertarijanizma,veliki mislioci su nastavili da se javljaju i da usavršavaki liberalnu ideju.Jedan od najvećih je Ludvig fon Mizes,austrijski ekonomista koji je pobegao od nacista,prvo u Švajcarsku 1934,a zatim u SAD u 1940.Mizesova knjiga  “Socijalizam”  jepokazala da socijalizam nije mogao  da supe,jer bez privatne svojine i sistema cena ne postoji način da se utvrdi šta treba da se proizvodi i kako.Njegov učenik,Fridrih Hajek u vezi uticaja koji je socijalizam imao na neke od najperspektivnijih mladih intelektualaca tog vremena kaže:

 

Kada se prvi put pojavio socijalizam 1922 godine,njegov uticaj je bio dubok.On je postepeno ali fundamentalno promenjivao poglede mnogih mladih idealista koji su se vraćali svojim univerzitetskim studijama,posle Prvog svetskog rata,znam,jer sam bio jedan od njih..Socijalizam je obećao da će ispuniti naše nade za racionalnije,pravedniji svet.A onda je došala ova knjiga.Naše nade su isprekidane.

 

Još jedan mladi intelektualac ​​čija vera u socijalizam je isprekidana od Mizesa je Vilhelm Roepke,koji je nastavio da bude glavni savetnik Ludviga Erharda,nemačkog ministra ekonomije posle Drugog svetskog rata i glavni arhitekta „nemačkog privrednog čuda“ od 1950-ih i 1960-ih.Drugima je trebalo više da nauče. Američki ekonomista i autor bestselera Roberta Heilbroner,napisao je da je u 1930-oj,kada je studirao ekonomiju,Mizesov argument o nemogućnosti planiranja „ne izgleda naročito ubedljiv razlog da se odbaci socijalizam“.-Pedeset godina kasnije,Heilbroner je napisao u Nju Jorkeru:“Ispostavilo se,naravno,da je Mizes bio u pravu“.-Bolje ikad nego nikad.

 

Mizesov “magnum opus” je “Ljudsko Delovanje”,sveobuhvatna rasprava o ekonomiji.U njemu je razvio kompletnu nauku ekonomije,što je on smatrao da je proučavanje svih svrsishodnih ljudskih akcija.On je bio beskompromisan slobodan trgovac,koji je istakao kako svaka vladina intervencija na tržištu ima tendenciju da smanji bogatstvo i opšti životni standard.

 

Mizesov učenik Hajek je postao ne samo briljantan ekonomista-on je dobio Nobelovu nagradu 1974-te-ali bio je možda i najveći društveni mislilac veka.Njegove knjige “Senzorni Odrer” ,”Kontra-revolucija nauke”,”Ustav slobode”, “Pravo” ,”Zakonodavstvo” i “Sloboda” istraživale su teme u rasponu od psihologije i pogrešne primene metoda fizičkih nauka u oblasti društvenih nauka do zakona i političke teorije.U svom najpoznatijem radu,”Put u ropstvo”,objavljeno u 1944,on je upozorio upravo zemlje koje su tada bile angažovane u ratu protiv totalitarizma koje bi ekonomsko planiranje dovelo ne do jednakosti,već u novom sistemu klasa i statusa,ne prosperitetu već siromaštvu,ne slobodi već kmetstvu.Knjiga je gorko napala socijalističke i levičarske intelektualace u Engleskoj i Sjedinjenim Američkim Državama,ali se prodavala veoma dobro-možda jedan od razloga zbog koga mu pisci akademskih knjiga zameraju-i inspirisao je novu generaciju mladih ljudi da istražuju libertarijanske ideje.Hajekova poslednja knjiga,”Kobna Uobraženost”, objavljena 1988 godine,kada se približavao 90-oj godini života,vratio se na problem koji je okupirao veći deo svog naučnog interesovanja:Spontanog poretka ljudskog delovanja,ali ne ljudskog dizajna tih delovanja“,fatalna uobraženost intelektualaca,rekao je on,jeste da se misli da pametni ljudi mogu da dizajniraju ekonomiju ili društvo bolje od naizgled haotične interakcije miliona ljudi.Takvi intelektualci ne uspevaju da shvate koliko ne znaju,ili kako tržište ima koristi od svog lokalizovanog znanja koje poseduje.

 

 

Poslednji Klasični Liberali

 

U međuvremenu,zajedno sa razvojem „austrijske škole ekonomije“,grupa pisaca i političkih mislilaca su takođe imale slobodarske ideje u životu.HL Mencken je bio najpoznatiji kao novinar i književni kritičar,ali je duboko razmišljao o politici;rekao je da njegov ideal je bila „vlada koja jedva izmiče kao da uopšte i nije vlada.“[Albert Džej Nok],autor je “Naš neprijatelj,država”,Garet Garrett,John T. Flin ,Feliks Morli ,i Frenk Chodorov su brinuli o ograničenoj budućnosti ustavne vladavine.Henri Hazlitt,novinar koji je pisao o ekonomiji ,služio je kao veza između tih škola.On je radio za “Nation” i “New York Times”,pisao je kolumnu za Nevsveek,dao Mizesovom ljudskom delovanju dubok pregled,i popularisao slobodno tržište ekonomije u maloj knjizi pod nazivom “Ekonomija u jednoj lekciji”,koji je izvadio implikacije iz Bastijatove rečenice „ono se vidi i ono što se ne vidi.“ Mencken je rekao:“On je bio jedan od retkih ekonomista u ljudskoj istoriji,koji bi mogao zaista da piše.“

 

U tamnoj 1943-oj godini,u dubinama Drugog svetskog rata i holokausta,kada se najmoćnija vlada u istoriji Sjedinjenih Država ujedinila sa jednim totalitarnim vlastima kako bi pobedila drugu,tri neverovatne žene objavile su knjige za koje bi se moglo reći da su rodile moderan slobodarski pokret.Rouz Vajlder Lejn,ćerka Laure Ingalls Vajlder,koja je napisla “Little House on the Prairie” i druge priče američkog individualizma, objavila je esej pod nazivom “Istorijska otkrića slobode”.Izabel Paterson,romanopisac i književni kritičar, napisala je “Bog mašine”,gde je branila individualizam kao izvor napretka u svetu .

 

Ayn Rand

 

Druga velika knjiga tamne,1943 godine,bila je “The Fountainhead”,roman o arhitekturi i integritetu od Ejn Rend.Ta knjiga o individualizmu nije odgovarala duhu tog doba,a kritičari su bili žestoki.Ali je našla svoju namenu među čitaocima.Njena prodaja je počela polako,zatim je izgrađivana.Još uvek je bila na listi bestselera New York Times-a pune dve godine kasnije.Stotine hiljada ljudi ju je pročitalo u 1940oj godini,milione na kraju,a hiljade njih su bili dovoljno inspirisani da traže više informacija o idejama Ejn Rend.Rand je nastavila sa pisanjem,i uspela je da napiše još uspešniji roman,”Atlas Shrugged”,1957 godine,i da pronađe udruženje ljudi koji su delili njenu filozofiju,koja je bilo pod nazivom “Objektivizam”.Iako je njena politička filozofija bila čisto libertarijanska nisu svi libertarijanci delili njene stavove oko metafizike,etike i religije.Drugi su bili obeshrabreni njenom prezentacijom i njenom praćenju kulta.

 

Kao Mizes i Hajek,Rend je pokazala značaj imigracije ne samo u Americi,već i američkom libertarijanizmu. Mizes je pobegao od nacista,Rand pobegla od komunista koji su došli na vlast u njenoj rodnoj Rusiji.Kada ju je pitao Heckler u javnom govoru:“Zašto bi trebalo da nam je stalo do toga šta misli stranac?“ ,ona je odgovorila sa svojom uobičajenom vatrom:“Ja sam izabrala da budem Amerikanka.Šta ste vi ikada učinili, osim što ste se rodili?“

 

Posleratno oživljavanje

 

Nedugo posle “Atlas Shrugged”,na Univerzitetu u Čikagu,ekonomista Milton Fridman je objavio knjigu “Kapitalizam i sloboda”,u kojoj je tvrdio da politička sloboda ne može da postoji bez privatne imovine i ekonomske slobode.Fridmanov stas velikog ekonomiste,mu je osvojio Nobelovu nagradu,1976 godine,a bila je zasnovana na njegovom radu u monetarnu ekonomiju.Kroz “Kapitalizam i sloboda”,njegovom dugotrajnoj Njuzvik kolumni,i 1980 godine knjiga i televizijska serija “Free to choose”,on je postao najistaknutiji američki libertarijanac prethodne generacije.

 

Još jedan ekonomista,Marej Rotbard,postigao je  manju slavu,ali je igrao važnu ulogu u izgradnji kako teoretske strukture za moderne slobodarske misli i političke pokrete posvećene tim idejama.Rotbard je napisao veliki ekonomsku knjigu ”Čovek,ekonomija,država;Istorija o američkoj revoluciji,”Začeto u Slobodi”; koncizan vodič u teorije prirodnih prava i njene implikacije,”Etika Slobode”;popularan libertarijanski manifest, “Za Novu Slobodu” ;i bezbroj pamfleta i članaka u časopisima i biltenima.Libertarijanci ga poređuju sa Marksom,graditeljem integrisane političko-ekonomske teorije,i Lenjina,neumornom organizatoru radikalnog pokreta.

 

Libertarijanizam je dobio veliki podsticaj u naučnom pogledu,1974,sa objavljivanjem “Anarhija,država i utopija” od strane Harvardskog filozofa Roberta Nozika.Duhovito i “fino nazubljenom” logikom,Nozik je izložio slučaj za prava koja zaključuju minimalna državu,ograničennju malog broja funkcija zaštite protiv sile,krađe , i prevare,izvršenje ugovora,i tako dalje,i kako je bilo opravdano,da će bilo kakva veća vlada kršiti prava ličnosti da budu primorana da urade neke stvari,pa isto tako neopravdano;da je minimalna država inspirativna,kao i pravo.

 

On je pozvao na legalizaciju „kapitalističkih akata između odraslih osoba.“ Nozikova knjiga – uz Rotbardovu “Za Novi Slobodu” i eseji Ayn Rand o političkoj filozofiji definisali su „hard-core“ verziju modernog libertarijanizma,koji u suštini korigovao Spencer-ov zakon jednake slobode:Pojedinci imaju pravo da rade šta god žele,dokle god poštuju jednaka prava drugih.Jedina uloga vlade je da zaštiti prava pojedinaca od stranih agresora i od suseda koji  ubijaju,siluju,pljačkaju,napadaju ili varaju.A ako vlada želi da učini više od toga, ona će sama da nas liši naših prava i slobode.

 

Libertarijanizam danas

 

Libertarijanizam se ponekad optužuju da je rigidan i dogmatski,ali to je u stvari samoosnovni okvir za društvo u kojima pojedinan može slobodno da živi sa drugima u miru i harmoniji,i da prave slobodne poduhvat koje Džeferson naziva “Njihovi poduhvati industrije i unapređenja.“ Društvo kreirano u libertarijanskom okviru je najdinamičnije i najinovativnije koje ste ikada videli na zemlji,kao svedok nezapamćenog napretka u nauci, tehnologiji i životnom standardu od liberalne revolucije krajem 18. veka.Libertarijansko društvo obeležava rasprostranjene dobrotvorne svrhe,preduzete kao rezultat lične blagonaklonosti,ne državne prinude.

 

Libertarijanizam je takođe kreativan i dinamičan okvir za intelektualnu aktivnost.Danas etatistične ideje izgledaju staro i umorno,dok je eksplozija u libertarijanskim stipendijama u oblastima oko ekonomije,prava, istorije,filozofije,psihologije,feminizma, ekonomskog razvoja,građanskog pravog,obrazovanja,životne sredine ,socijalne teorije,bioetike,građanske slobode,spoljne politike,tehnologije,informacija,i još mnogo toga. Libertarijanizam je razvio okvir za stipendije i rešavanje problema,ali naše razumevanje dinamike slobodnih i neslobodnih društava će nastaviti da se razvija.

 

Danas intelektualni razvoj libertarijanskih ideja se nastavlja,ali i širi uticaj tih ideja proizilazi od rastuće mreže libertarijanskih časopisa do i najvažnije,veličanja neuspeha vlada koja nije ispunila svoja obećanja.

Advertisements