Odgovori na vaša pitanja


 

ODGOVORI


Luka: Kako se stvara monopol i kako se boriti protiv monopola kompanija?

Odgovor:Monopol se kreira pomoću države tako što država daje određenim preduzećima pogodnosti. Političari dobijaju zauzvrat novac ili neke druge pogodnosti od strane kompanije. Monopol se najlakše kreira ako je vlada velika.Dakle, najjednostavnije rečeno biznis i vlada sarađuju kako bi dobili fiskalne ili regulatorne naklonosti iznad konkurencije..to je jedan od procesa kako se stvara monopol.Monopol je poprilično nemoguće kreirati bez velike vlade.U istinski slobodnom tržištu, ako se desi da potrošači i ostali preduzetnici žele da spreče monopol neke kompanije, oni imaju slobodu da ne kupuju proizvode od te kompanije tj. da ga dobrovoljno bojkotuju.Istinski slobodno tržište je zaista teško jer postoji puno takmičara.Ali, to su zdrave vode tržišta gde potrošači, ne proizvođači, vladaju. Istinski kapitalizam je proces kako bi se smanjila dobit najvećih igrača. Ohrabrujemo te da pročitaš sledeći članak gde možeš saznati još: Ekonomska nepismenost


Damjan:  Zašto se libertarijanci u globalu protive anti-diskriminacionim zakonima? Kako se onda problemi manjina mogu rešiti osim putem intervencije drzave? (referiram pre svega na delove takvih zakona koji zahtevaju ravnopravan tretman manjina u društvu)

Odgovor: Najmanja manjina na svetu je individua. S toga se libertarijanci zalažu za individualna prava. Individualno pravo garantuje da pojedinac može raditi bukvalno šta god želi sa svojim telom, da obavlja kakva god delovanja želi, da sam bira šta je za njega dobro itd. itd.  sve dok ne ugrožava drugog pojedinca(upotrebljavanje sile ili bilo kakvo ugrožavanje nečije privatne svojine), u suprotnom država interveniše. Država mora da obezbedi individualna prava.Većina veruje da će pogon za profit na tržištu  smanjiti ili eliminirati učinke rasizma,homofobije itd. itd. koji su kolektivistički principi. Libertarijanizam se radi o individualizmu.Gotovo bilo kakvo ekonomsko ponašanje,  i još mnogo drugog ponašanja, mogu se definisati kao diskriminacija. Je li škola priznala studente na temeljima rezultata ispita? To je diskriminacija osobe (ili grupe) koji ne rade dobro testove! Trgovac poveća cenu više nego što neki ljudi mogu priuštiti? To je diskriminacija siromašnih! Je li poslodavac zaposlio samo najbolje kvalifikovane kandidate? To je diskriminacija svih ostalih! Dakle ne postoji prirodna granica opsega antidiskriminacijskih zakona, jer je koncept borbe protiv diskriminacije gotovo beskrajno rastegljiv.Takođe, jedan može da se žali kako je tretiran neravnopravno ali antidiskriminacioni  zakon često ne može da isprate sve žalbe.  Liberatarijanci veruju da vlada mora tretirati sve svoje građane kao pojedince s jednakim pravima, te stoga ne sme se diskriminisati rasa itd..Vlada takođe mora da primenjuje ​​svoje zakone pošteno i nepristrano, uključujući i štiteći članove nepopularnih manjinskih grupa od privatnog nasilja.Libertarijanci, međutim, često su spremni da naprave određene izuzetke u njihovom protivljenju antidiskriminacijskim zakonima, ako mogu pronaći odgovarajući ograničavajući princip.

Ohrabrujemo te da pročitaš sledeći članak vezano za manjine,kolektivna i individualna prava: Ayn Rand: Ne-liberalna demokratija kolektivnih prava


Stefan: Zašto nema slobode u Srbiji?

Odgovor: Naš stav je zato što ljudi ne znaju šta je sloboda i potrebna im je edukacija.


Pavle:Da li libertarijanci dozvoljavaju abortus?

Odgovor:Da, odluke oko abortusa i svih ličnih stvari se ostavljaju pojedincu da odluči. Većina libertarijanaca smatra da pojedinac treba sam da odluči, ali postoje i „pro-life“ libertarijanci koji se protivi abortusu, ali su u manjini.


Ljuba:Da li postoji država sa libertarijanskim sistemom?

Odgovor: Ne, ali Hong Kong je najbliži libertarijanizmu.

Advertisements